20 Jan

posted by:

Jacim

3

Komentara

„U Vražijem gnezdu“ – Stara planina, pripreme za žensku expediciju

Pa, kucnuo je i taj vikend, treći po redu u sklopu provera za odlazak na prvu žensku expediciju.Znao sam da će biti zanimljivo ali je bilo i više od toga.Jaćim me je pozvao da osmislim kondiciono jaku turu iz Toplog Dola i da budem neka vrsta „lošeg policajca“. Trebalo je dobro izmoriti ekipu, cilj bi bio noćenje u šatorima ispod Midžora. Dakle, glavni kondicioni test.S obzirom da Staru planinu poznajem odlično i da trenutno nema puno snega, izbor mi je bio lak.Umesto preko grebena Udice i Dugog bila ili preko Babinog zuba odlučujem se za najdužu varijantu preko Beledja, čuvenog vrha Vražije glave i starim graničnim putem ka Midžoru ispod Martinove čuke i Orlovog kamena.Izložio sam Jaćimu koliko će biti jaka tura (cca 35km) da ima preko 1.600mnv uspona i da bez 10+ h ne možemo doći u podnožje Midžora, dobrim, dooobrim tempom.Ruta je usvojena a oko svih detalja smo se dogovarali usput.Iza će ići Raša, Nikola i on, gledati reakcije, ponašanje a usput će pomagati i drugari iz PK Vidlič koje sam pozvao da nam se pridruže (verovatno ne sluteći da će uleteti u jednu od najvećih avantura ikad). Po planu se spava u šatorima i u Toplom dolu, idealno je bilo dvorište vojne karaule, sve sam prijavio graničnoj policiji za svaki slučaj da meštani ne pomisle da je Vojska Srbije vaskrsla i to usred noći.Polazak je zakazan u 5:30 i to je ispoštovano. Jaćim me predstavlja grupi, u kratkim crtama im predstavljam šta ih čeka i da će tempo biti malo jači.Niko ništa, verovatno su bile i dalje pospane , ima nas 27 od toga 19 dama, palimo čeone lampe i krećemo.

 

Već se u startu vidi da u nekim rančevima ima malo više kilograma ali Bože moj, sve je to deo školice i iskustva.Od starta sam krenuo dobrim tempom i odmah se izdvojila grupica koje me je pratila u stopu.Jasno mi je bilo već posle sat-dva da me grupa na začelju kune ali je Jaćim bio jasan.Dokle god nije reagovao (a dugo nije reagovao), ja sam išao po dogovoru.U par navrata sam probao da malo usporim tempo ali je već pomenuta grupica oko mene jasno davala gas, vrlo često hodajući brzo i paralelno samnom a ne iza.Ok, to je prihvaćeno, što se mene tiče mogu dva dana tim tempom. Svako od njih ima svoj razlog, kasnije se za neke ispostavilo da su bile OK do kraja a neke ne.Zanimljivo je da smo imali super konverzaciju usput i da je svima raspoloženje bilo sjajno. Tempo nam nije smetao da ćaskamo. Posle 5h izlazimo na Beleđe, prevoj koji deli Dojkinačku i Toplodolsku dolinu, prosek nam je bio nešto malo preko 4km/h uzbrdo.Pogled puca ka Koprenu i 3 čuke, kreće mix kleka i snega. Vetar pojačava i ispod same Vražije glave čekamo kolonu.Po pravilu puštam Teodoru kao najmlađu da izađe prva na vrh.Zajednička fotka, verovatno i najmasovniji zimski uspon na najskriveniji vrh Stare planine.Sunce pojačava a ja planiram sad da smanjim tempo jer je najteže prošlo al Jaćim kaže cepaj. Ok, tačno znam šta hoće i zbog čega to govori.Verujem da je mnogo toga video i čuo usput od mladih dama.Svako ima različitu percepciju, temperament i mišljenje.Znam da će njemu i Raši dosta detalja sa ove ture pomoći u kasnijem odlučivanju.

 

Posle nekih sat-dva Jaćim preuzima kolonu, to nam je već osmi sat pešačenja i polako ulazimo u zonu oko 2.000mnv. Dosta dama je sagorelo, neke zbog trenutno loše kondicije, neke zbog prevelikog dodavanja gasa, neke zbog objektivnih razloga (ženski problem, prehlade).Mada moram napomenuti da par njih nije posustalo nijednom, u sjajnoj su kondiciji! Dragan konačno odlučuje da smanjimo tempo ali i dalje ne dozvoljava da puno pomažem.Nema nošenja ranca, moraju same da prođu sve i pokažu volju i upornost.Koliko god da im je teško.Skroz ispravan rezon iako deluje poprilično surovo u tim trenutcima kad se sunce polako gasi i vetar počinje da brije a snage sve manje.Posle određenog vremena Jaćim odlazi nazad da vidi šta se dešava, koliko kasne poslednje dame u koloni i ja opet preuzimam čelo ali po dogovoru u sporijem tempu.Na nekih 3km od Midžora a na 35km od starta, kad taman pomišljam da predložim da se tu podižu šatori Jaćim nas sustiže i upravo to predlaže.Ne bi stigli po danu baš tik ispod vrha i bolje da se šatori podižu dok se vidi. Do tog mesta nam je trebalo 10,5 sati kao što sam i predvideo, dakle, dizanje kampa je započeto oko 16h na tačno 35km od starta. Nimalo prijatno, vetar je jak, sneg je loš za pobijanje klinova.Malo im pomažemo ali je opet Jaćim za opciju da se snalaze.Daje instrukcije Raši i Nikoli šta za sutra, po planu nas dvojca produžavamo za Babin zub a drugari iz Pirota takođe pomažu oko kampa. Znamo da će sve biti drugačije čim uđu u šator, čim nestane uticaj wind chill-a.

 

Drugari iz Pirota su pravi pobednici ove ture a pročitaćete i zašto, njihov plan je da se odatle spuste preko grebena Udice i Dugog bila (najkraćim putem) do Toplog Dola.To znači nekih 43km za taj dan….Polako će mrak.Jaćim i ja za nepunih 3h silazimo do Babinog zuba, od kampa smo imali još 12km, ukupno 47km taj dan.Niko nije dostupan gore, verujemo da će sve biti ok i proveravamo prognozu.Nema brige…sem još jedne, pomenuti drugari iz Pirota i Boki ađutant koji se sprema za Akonkagvu. Hmmm, predosećao sam da će im biti problem po mraku jer ne postoji jasan put, ne idu često tuda a pogotovo ne odozgo na dole iako je sve to njihova teritorija. Zeznut pravac za „nabosti“ noću. Ispostavilo se da nisam bez razloga imao tu intuiciju, zvao sam par puta ali su isto bili nedostupni. Ta deonica nema vise od 8km i sve je nizbrdo.Livade i putanjice, njima je za tu deonicu trebalo tačno 10h od podnožja Midžora!! Dakle, posle 10,5h jakog pešačenja još 10h tumaranja i gubljenja, odpenjavanja, vraćanja, tumaranja. Mogu samo zamisliti, gde god da skrenete sa puta, čekaju vas litice i useci. Reljef je takav da ne prašta.Ujutru mi stižu poruke, ne znam dal da se smejem ili plačem.Drago mi je da su sve poruke duhovite i vedre bez obzira na situaciju i na ne planirani „trening“ od 20 sati. Da su išli preko Babinog zuba, što je dalji put, ne bi im trebalo više od 5h. Verujem da će dugo pamtiti ovu avanturu, sve to ide u rok službe i nadogradnju iskustva.

 

Elem, jedno je sigurno, nijedna dama se nije prijavila na planinarske ture uživanja već za selektivne ture za gratis odlazak na Himalaje. Uz to još ide i kvalitetna obuka i prenošenje znanja! Ko to danas radi u Srbiji? Dal mislite da ture treba da budu lake i već viđene? Nudim vam se prilika da odete na najviši planinski masiv planete Zemlje i to for free.Takva prilika se verovatno javlja jednom u životu a svakako da će vam sve ove ture doneti puno novog iskustva i spoznaje o samoj sebi. Makar i ne otišle, veliko iskustvo ostaje. Neko je morao debelo da zagreje stolicu, utroši vreme, energiju i znanje da bi se stvorili uslovi da 8 mladih i perspektivnih žena iz regiona ex YU ima ovakvu priliku. To treba poštovati, tu ideju, tu želju i trud. Na vama je prost zadatak, da date sve od sebe! Uvek gledam da se stavim u tuđu kožu, šta bih ja uradio da sam na njihovom mestu a volim planine.Šta bih uradio da vidim veličanstvene Himalaje? Da je to tako lako i jednostavno, svi bi peli po Himalajima ali ti vrhovi izuskuju puno truda, znoja, rada, posvećenosti, učenja i odricanja.To mogu da tvrdim jer sam ja taj put prošao. Uspeo da odem i to više puta, samo zato što sam bez pogovora dao celog sebe.

 

U Himalaje se ide 100% spreman, fizički, mentalno, tehnički ako želite da penjete vrhove iznad 6.000mnv.Mora postojati ogromno poštovanje i upornost. Disciplina, rutina i na kraju poverenje u svog vodiča ko god da je, jer on nije slučajno tu.Razlog zašto je ova tura bila jaka najbolje zna Jacim i verujte mi da sve radi u vašem interesu. Drugi dan neću puno ni pomanjati jer je sve uglavnom bilo nizbrdo i u znaku Jacimovog  predavanja i zvaničnog otpisivanja dobrog dela prijavljenih koje nisu prošle dalje.Tu su dame dodale na konto još 21km, ukupno 56km za dva dana.Kad kročite na tlo Nepala, najveće samopouzdanje vam daje mentalna zabeleška da ste dali sve od sebe u pripremnom periodu.Drage dame, uživajte u sledećim akcijama i vredno trenirajte, sve ste pokazale ovaj vikend da imate ogromnu želju i volju i to je najbitnije. Srećno ubuduće i verujte da imate sve predispozicije za odlazak. Sve je sad na vama.

 

 Život je lep!

Marko Nikolić
Extreme summit team

Komentari:

  • MIKI -

    velika podrska od Boskovic Mikija PK VIDLIC.

  • Milka Canić -

    Napred devojke! Sonja – ti si MOJ favorit!

  • Mira sa Stare planine -

    Kada su zene upitanju,tu premca nema….Svaka cast devojke!!!!
    Do Himalaja i preko!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>