20 Oct

posted by:

Jacim

1

Komentara

AMA DABLAM – Himalajska lepotica

Evo nas opet u Nepalu. Kao da nisam ni odlazio. Sleteli smo na aerodrom Tribuwan i odmah zatim posle preuzimanja opreme nastavili minibusom do našeg hotela. Vreme i dalje stoji u ovom gradu. Gledajući kroz prozor tokom vožnje jedino se to može zaključiti.Oni koji su već bili ovde ne skidaju osmeh sa lica i prosto se utrkuju ko će izneti neku od anegdota sa prethodnih ekspedicija. Ovi drugi nemaju osmeh, ali im oči odaju stanje u kojem se nalaze. Stanje čudjenja i divljenja onim što vide, čuju i osećaju.Dok su tokom dana članovi ekspedicije kupovali opremu koja im nedostaje, ja sam obavljao uhodane poslove vezane za organizaciju i nastavak našeg puta. U gradu je večita gužva na ulicama pa je teško stići na nekoliko mesta u jednom danu. Trebalo je sve završiti pre polaska za Luklu.Ovoga puta sam mislio da će biti problema oko organizacije BC-a i visinskih kampova, ali je stigao iz Pangboče-a moj Sirdar Kami Nuru i doneo mnogo dobrih vesti sa planine. U Kathmanduu je  hindu festival Dasain pa poneke radnje i ne rade. Vrhunac svega je da tokom 15-to dnevnog festivala ne rade ni ministarstva! Dozvole smo dobili tako što je službenik došao od kuće u kancelariju samo da bi smo završili sa papirima. Naravno, treba častiti čoveka, kao i onoga ko nam je sve to omogućio!To je Nepal. Mada, kada bolje razmislim nismo ni mi bolji.

Sledećeg jutra smo imali ustajanje u 4h  a posle toga pakovanje opreme u kamion. Neki nisu ni spavali od uzbudjenja. Zbog magle na aerodromu avion je poleteo tek posle 9 sati. Pilot se izgleda nešto zamislio prilikom sletanja na aerodrom jer je tresnuo na pistu, kao da smo pali sa par metara visine. U Lukli nas je čekao nas Šerpa Lakhpa sa još nekoliko portera za transport opreme do baze.Konačno smo u Himalajima! Ovde ljudi shvate koliko je život jednostavan, a koliko ga sami komplikuju. Obično na Himalajima obećaju sebi da će nešto promeniti u svojim životima kada se vrate kuci, ali kada se vrate ulete ponovo u kolotečinu iz koje su došli.Nastavili smo put preko Tok-toka, Monjo-a i Jorsale-a gde smo se čekirali na ulazu u Nacionalni park Sagarmatha. Pošto smo sve papire za ekspediciju sredili u Katmanduu ovo čekiranje je bila čista formalnost.Nebo je bilo prekriveno oblacima pa smo dosta brzo stigli u Namče Bazar (3440m). Tu smo sreli puno prijatelja koje poznajemo sa prethodnih ekspedicija. Nismo odseli u lodžu u koji dolazimo godinama, jer je brat vlasnika napravio novi lodž, pa je insistirao da nas bolje ugosti. Naravno, prihvatili smo gostoprimstvo. Predveče, vreme se promenilo pa je iz oblaka izronio vrh Kwangde.Sunčano jutro u Namče Bazaru je najava dobrog vremena u narednim danima. Popeli smo se do 4000m nadmorske visine kako bi odradili aklimatizaciju. Medjutim, važnije od toga je bio pogled na Ama Dablam sa tog vidikovca.Jedni su vrištali kada su videli Everest prvi put u zivotu, a drugi nisu ispuštali kameru iz ruku, kao da snimaju “Park iz doba Jure”!Ima i onih koji su smireni.Možda vešto kriju emocije ili je to samo strahopoštovanje prema planini. Ne znam, vreme uvek pokaže svoje. Meni je ovo bila odlična prilika da im pokažem smer koji ćemo penjati. Spustili smo se u Namče popodne, gde su se već navukli oblaci.

Posle čekiranja u SPCC naše dozvole za penjanje, krenuli smo prema manastiru Tjengboče. Kod manastira Japanci sa velikim tele-objektivima vrebaju povoljan trenutak da uslikaju Everest ili Ama Dablam. Ispod u šumi rododendrona nalazi se selo Deboče u kojem ćemo prenoćiti. Popodne su se spustili oblaci pa smo vreme proveli igrajuci zanimljive geografije u lodžu. Da sam juče umro ne bih znao da je panj biljka a Vardar planina! Bilo je još bisera pa smo se ludo smejali.Deboče volim zbog izvora na kojem ste posle umivanja definitivno budni. Voda je hladna ko led, ali prija. Trebalo nam je tri sata da stignemo u Orsho gde ćemo ostati naredna dva dana zbog aklimatizacije. Popodne, posle ručka, svi smo otišli na penjanje.Pored lodža nalazi se nekoliko boldera pa je skoro do mraka bilo veselo. Kao deca na trešnju!Spavali smo pored vrha na koji ćemo se uskoro penjati. Ekipa je malo nestrpljiva što je razumljivo ako kroz prozor sobe gledate u himalajsku lepoticu –Ama Dablam.Planirao sam da ostanemo dva dana u Oršu kako bi uradili dobre aklimatizacione uspone. Idućeg dana  ispenjali smo do granice snega vrha Taboche Peak (6501m). Više nego dovoljno za aklimatizaciju. Uživali smo u pogledu na okolne vrhove, počevši od Lo-cea, Island peak-a i Makalua, preko Ama Dablama, Kangtega i Tamserku, pa sve do grebena Kwangde iznad Namče Bazara. Sa tog mesta se odlično video naš smer na Ama Dablam. Sneg izgleda kompaktan i dobro smrznut.Popodne su se opet navukli oblaci koji dolaze sa juga, a nastaju zbog isparenja u dolini. Uveče se sve izbistri pa iznad nas pukne pogled na himalajsko nebo i hiljade zvezda na njemu.Ovako nešto još nisam doživeo u Himalajima! Posle aklimatizacionih uspona vratili smo se do Pengboče-a  sa grupom koja je bila zajedno sa nama na trekkingu po Khumbu regionu. Posle popijenog čaja trebalo je da oni nastave ka Namče Bazaru a mi levo preko reke Imja Kola pa uz brdo do baznog kampa. Međutim krenuše i suze, a onda nikako da se rastanemo!Nekima se nije išlo kući koliko su bili oduševljeni sa onim što su ovde videli i doživeli.Kažu, zavidimo vam što ostajete duže od nas:)

Mi smo posle rastanka nekako previše brzo izleteli do BC-a, kao da jedva čekamo penjanje uz zaleđene litice Ama Dablama. Malo nas je vetar produvao a temperatura se znatno spustila. U bazu su naši Šerpasi već došli prethodnog dana i odmah su postavili  kompletnu infrastrukturu. Uveče je još više zahladnilo pa su otpakovane perjane jakne. Konačno smo se dokopali  šatora i vreća za spavanje.Život u baznom kampu  ima neku posebnu draž.Ko nije probao ne zna o čemu pričam.Ništa lepše nego kada ti ujutro sunce obasja šator. Izađeš napolje , protegneš se, a pogled ti izmami osmeh. Prvo što vidiš je naravno Ama Dablam. Dok sam pripremao solarne panele i ostalu tehniku za normalno funkcionisanje u bazi, ostatak ekipe je izbacio svu opremu ispred šatora kako bi je prekontrolisali i podesili pre ulaska u smer.Već oko podne stigli su oblaci iz doline, tako da nam je napajanje akumulatora stalo, ali smo uspeli na napunimo baterije za računar i satelitski modem, pa ćemo moći da šaljemo izvešataje sa ekspedicije.Uveče smo dugo sedeli i pričali o budućem usponu. U stvari više je to bio moj monolog, kao i odgovori na pitanja.Sledećeg dana u BC šatori su se malo smrzli spolja jer je iz dana u dan sve hladnije. Sa druge strane sneg i led u planini su kompaktni što nas raduje zbog penjanja.Napustili smo bazu sa namerom da dosegnemo naš medju-kamp na 5400m. Dan je bio predivan. Hodali smo dosta brzo tako da nam je trebalo samo tri sata za 900m visinske razlike. Kad je dobar tim sve je jednostavno. Gore smo ostavili opremu u šatoru i odmah krenuli nazad u bazu. U povratku su nas uhvatili oblaci i vetar, ali ništa posebno. Imali smo malo problema sa solarnim panelima jer oblaci prekriju sunce već posle jedan sat popodne, ali nekako se snalazimo.

Počeo je sneg da pada pa smo odmarali u bazi naredna dva dana.Ništa se posebno nije događalo osim što smo uveče na radost naših Šerpasa ponovo zapevali! Kažu da će se vreme menjati uskoro na bolje. Videćemo. Kako god bude mi ćemo se prilagođavati. Priroda diktira naš plan penjanja.Konačno je osvanulo vedro jutro.Posle doručka smo se spakovali i krenuli u C1 (5800m) na spavanje. Sa nama je krenuo i Lakhpa Šerpa.Pokupili smo stvari iz medju kampa i popodne oko 15h stigli u C1.Svi su se osećali dobro i niko nije imao problema sa visinom. Sutra po planu je trebalo da se ispenje do C2 (6100m) a zatim sledi povratak u bazni kamp u popodnevnim satima.Medjutim sledećeg dana zbog lošeg vremena vratili smo se sa pola puta do C2.Nije bilo potrebno ići na silu dalje jer je i dostignuta visina dovoljna za aklimatizaciju.Pogotovu što stene postanu vlažne i nezgodne za penjanje.U kasno popodne spustili smo se u BC.Te noći nije bilo pesme već je ekipa otišla na spavanje odmah posle večere.Sada predstoji čekanje na dobru vremensku prognozu i testiranje našeg strpljenja.Spakovali smo hranu i gas za završni uspon.Jedino nam je preostalo da gledamo u nebo i čekamo…U ovakvim trenucima se vidi ko ima dara za himalajske ekspedicije.

Onda je osvanuo vedar i sunčan dan. Duvao je zapadni vetar brzinom od oko 10km/h. Lakhpa je zapalio Puđu za srećan završni uspon. Kroz dim gledam kako se gore na nebu presijava Ama Dablam. Stvarno zaslužuje epitet himalajske lepotice.Ekipa je spremna i raspoložena. Pozitivna trema je prisutna kod svih. Ovoga puta put od BC do C1 je trajao namerno nešto duže. Čuvamo se.Popodne su se digli oblaci sa juga, ali gornja granica oblačnosti je ostala ispod 5500m.Kada dodješ u visinski kamp najvažnije je da se primus čuje! Nikada dosta tečnosti a za to je potrebno istopiti puno snega.U rano jutro idućeg dana krenuli smo ka Žutom tornju (C2). Sve je išlo super dok nismo naišli na grupu penjača iz Kine.Oni su bili toliko spori, da smo stajali u mestu ispod Žutog Tornja skoro dva sata!Taman kada smo obišli kinesku ekspediciju oblaci su se naglo spustili i počeo je da pada sneg. Bilo je pitanje, da li da se nastavi dalje ka C3 ili ostati kod Žutog tornja na noćenju.Znajući da ovde pada mrak već posle 17.30h,  odlučili smo da noćas ostanemo u C2. Imamo više nego dovoljno hrane i gasa a atmosfera u ekipi je više nego dobra.Ako  oko ponoći budemo imali zvezde iznad nas,  krenućemo ka vrhu iz C2 u 02.00h po lokalnom vremenu.

Medjutim sneg nije prestajao da pada. Tokom noći se malo smirilo, ali nedovoljno da se nastavi dalje sa penjanjem.Pred zoru je bilo savršeno za uspon: Prohladno, bez oblaka, pritisak raste…Međutim novi sneg na planini predstavlja opasnost, naročito ako je sledeći dan sunčan.Potencijalne lavine čekaju nestrpljive penjače. Donosimo odluku da  danas odustanemo od uspona na vrh. Sačekali smo da sunce odradi svoje, a onda smo lagano ispenjali ostatak grebena i oko 15.00h stigli u C3 (6300m). Imali smo više od 12h pauze za odmor, da bi sutra zorom krenuli na vrh. U stvari videćemo, vreme je veoma nestabilno.Ne donosi se odluka za uspon preko kolena. Strpljenja… mnogo strpljenja i dobrih odluka je potrebno u takvim situacijama.Ovde se ne piše koje prvi istrčao na vrh, već ko je BIO i ko se vratio KUĆI. Tog dana Priroda je rekla NE i mi smo to poštovali…Tokom iduće noći nekoliko puta sam izlazio iz šatora. Neobično mirno i tiho. Nema vetra. Na nebu desno od Jupitera nekakav veliki meteor sagoreva prolazeći kroz atmosferu. Dobar znak, rekli bi stari.Pojavio se i mlad mesec. Sećam se jednom mi je Lama iz manastira Pengboče rekao da mlad mesec ovde donosi nekoliko dana lepog vremena.Nadam se da je u pravu.

Sledeće jutro je bilo savršeno za završni uspon.Vreme je idealno.Nigde oblaka, pritisak stabilan a nas drma adrenalin!Malo je hladno dok se čovek obuče, stavi dereze i pojas, svako se lako zadiše, ali kada se nakačiš na uže sve se zaboravi. Dok smo bili u senci napredovali smo odlično, ali kada nas je obasjalo sunce znatno smo usporili.Posle C3 ima jedan zaledjeni deo desno od čuvene “Pečurke” koji je dosta nezgodan.Led je toliko čvrst da sa lošim derezama teško može da se predje.Posle tog detalja potrebno dosta snage da se istraje do kraja ali nema većeg nagiba od 60 stepeni.Ima onih koji se dvoume da li da odustanu.Zato je tu ostatak tima.Važno je da tokom uspona nisi sam, da ima neko da ti pomogne i bodri da istraješ do kraja.Posle mnogo truda ekipa je izašla na vrh negde oko podneva.Prva stvar koju ljudi urade je da sednu i da dodju malo sebi.Posle ogromnog napora treba popiti vode tj elektrolita ( ako ih još ima u rancu) i pojesti neku čokoladicu jer se treba vratiti dole do naših šatora koji izgledaju kao male bubamare na snegu.Inače, u tom trenutku na nebu Himalaja nije bilo ni jednog oblaka! Ovakvi dani su retki ali postoje, samo ih treba pronaći.Pogled je neopisiv.Ovaj trenutak se ne zaboravlja i ostaje u nama do kraja života.

Spuštanje ka C2 je bilo relativno brzo jer  niz uže to ide brže nego kada se hoda niz planinu.Znam da su svi bili umorni i da im se spavalo ali sneg mora da se topi jer su potpuno dehidrirali posle uspona na vrh. Ko ima snage on priprema nešto za klopu ali većina zaspi čim se uvuče u vreću za spavanje.Kada se dobro naspavaš onda nije teško da sutra nastaviš spuštanje ka BC pogotovu ako znaš da te dole čeka topla čorba, dal bhat i nasmejani kuvar.Po dolasku u bazu u trpezarijskom šatoru dok ih još drma adrenalin prepričavaju se detalji sa uspona uz puno smeha i zadirkivanja. Pije se chang (alkoholno piće od pirinča) i veliča se uspeh.Posle boja svi su generali :)…a sve je zavisilo od milosti Prirode.Sutra napuštamo bazu i spuštamo se u Namče Bazar. Tamo nas čeka moj prijatelj Dawa, koji je odnegde nabavio pet litara crnog vina!! Kaže, ovakav uspeh mora da se proslavi!! Valjda ćemo preživeti :-)

Za vreme ekspedicije na Ama Dablam, negde u visinskim kampovima tokom dugih ledenih noći nastala je jedna pesma.Nije bitno ko je autor, važno je da sada želimo da je podelimo sa vama.

” Noćas sam sanjao santu leda,
I teglu meda, u čaši poridža, na sred mushroom ridža!!

Noćas sam sanjao belog Jaka, dolazi iz mraka,
Kaže krećemo u tri, uz uže mi, I je..te padosmo svi!!

Refren:
I neću da se probudim, jer mogu da poludim!
Kad vidim gde sam, kad vidim s kim sam!

Noćas sam sanjao ja i Jeti stari,
Penjemo u stravi, po Dablam Ami
I da hodam po Sagarmathi, I je..te svaka će mi dati!!

Refren:
I neću da se probudim, jer mogu da poludim!
Kad vidim gde sam, kad vidim s kim sam!

I kada sanjam sanjam pesmu tu, i ovu planinu ogromnu,
Sanjam Dablam, sanjam vrhove, kako me lavine sa njega progone…

Trenutno komponujemo muziku  kako bi nastupili iduće godine na Eurosongu:)
Tražimo i slobodne muzičare za bend. Uslov je da može da svira iznad 5000m!

Dragan Jaćimović
Extreme Summit Team

Komentari:

  • zoka -

    Jacime,
    Svaki detalj iz tvog divnog teksta,penjanja na lepoticu Himalaja,Ama Dablam je za mene postovanje. Citala sam u jednom dahu I vec videla sebe,sator,sunce,budjenje I sa osmehom istezanje ispred.Zelim da dozivim sve ovo,o cemu si pisao. Volim I postujem zelju,u kojoj sam bila,koju zelim ponovo da vidim.Himalaji su nagrada za dusu,oci I srce.
    Hvala tebi Jacime sto postojis.

    Spostovanjem
    Zorica Milosevic

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>