10 Nov

posted by:

Jacim

0

Komentara

Demistifikacija Himalaja…

Bio sam prisutan dok je jedan „instruktor“ objašnjavao mladom planinaru kako su Himalaji opasni, kako treba da ih odmah zaboravi i izbaci iz glave kao da su to grešne misli.Verovatno bih zaboravio ovaj dogadjaj da dotičnog „instruktora“ lično ne poznajem.Ne samo iz vidjenja , već poznajem sve njegove strahove, znanje i neznanje i ljudske kvalitete jer smo ga jedva izvukli na jedan od manjih himalajskih vrhova.Sada kao veliki znalac straši sopstvenim strahom druge kako bi sačuvao status nekoga koje bio čak na Himalajima.

Zato sam seo i napisao ovaj tekst.

Himalaya u prevodu sa sanskrita znači „Zemlja snega“.Kada spomenete tu reč koja ljudima zvuči veoma egzotično i daleko, prva reakcija je : Uh bre,  tamo je mnogo hladno! Namam ja snage za to ili ima li tamo šta da se jede?Na moju žalost Himalaji više nisu zemlja snega kao što su bili nekada.Sada zbog klimatskih promena sve više liče na zemlju šuma i stepa iz koje se uzdižu crne masivne stene sa tu i tamo malo snega na njima.Krajem maja meseca granica stalnog snega je gotovo na 6000m,  a prosečna dnevna temperatura je oko 25 stepeni celzijusa.Temperatura tokom noćnog uspona na Island Peak (6189m) ove godine  bila je oko – 10 stepeni.Ako uzmemo u obzir zimske temperature u našim planinama onda je na Himalajima definitivno toplije.

Mislim da nije problem u hladnoći, kondiciji ili veštinama da bi se popeo neki od manjih himalajskih vrhova.Problem je u neznanju, a neznanje radja strah i čini vas podložnim manipulacijama drugih ljudi.Danas je svaka informacija dostupna i čini nam se da jednim klikom sve možemo saznati, ali često zaboravljamo da informacija nije isto što i znanje.Najlakši put do pravog znanja je preko onih koji su puno toga prošli u životu i rado poklanjaju drugima to iskustvo.Takvih je malo jer uglavnom kao „instruktor“ sa početka priče teže da zadrže svoje (ne)znanje kako bi dodatno mistifikovali ono što je u suštini prosto i jednostavno.Ali ako se malo potrudite prepoznaćete one prave.Kako?

Vrlo jednostavno – „Po plodovima poznaćete drvo“.

Oni koji nesebično daju, stvaraju iz godine u godinu, oni koji vas hrabre da istrajete i ne prenose vam sopstvene strahove, koji se raduju kada uspete da ostvarite svoj san…To su ljudi čije iskustvo je zlata vredno.Čak i tada ne uzimajte sve zdravo za gotovo.Mala doza sumnje nije loša jer se svet menja i okolnosti pod kojima je neko sticao iskustvo se menjaju.Važno je da se oslobodite straha i da istražujete.Povratite onu dečiju radoznalost koju ste davno izgubili i krenite da otkrivate ovu divnu planetu na kojoj živimo, a naročito moj omiljeni netaknuti kutak – Himalaje.

Kada dodjete do znanja onda ga treba proveriti u praksi kako bi kroz avanture i ekspedicije sticali  iskustvo i tom znanju dodali neki svoj lični pečat.Bez odlazaka u planinu nema iskustva.Možete pročitati hiljade knjiga i priručnika o planinarenju te tako teoretski sve znati ali to vam neće pomoći da u nekim nepredvidjenim okolnostima koje samo Priroda može da stvori, donesete pravu odluku.Vremenom vaše samopouzdanje će rasti a paralelno sa njim i vaše poštovanje Prirode jer što je više upoznajete shvatićete koliko u stvari malo znate.

I na kraju da se vratimo na početak priče.

Ako krenete na ovaj put koji sam vam predložio, onda vas nikada neće uplašiti priča bilo kog čoveka a Priroda će biti otvorena knjiga i vaš najbolji učitelj.

Samo hrabro…Život je lep!

Dragan Jaćimović
Extreme Summit Team

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>