22 Aug

posted by:

Jacim

5

Komentara

Hrabrost je u strpljenju…

Tokom prolećne ekspedicije u Himalajima dobio sam mail od organizacije „Nurdor“
(Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka).Pozvali su me da dodjem u kamp koji će biti organizovan u Ivanjici tokom avgusta, kako bi sa svojim timom učio male heroje raznim planinarskim veštinama.

Prihvatio sam sa zadovoljstvom poziv ali samo pod jednim uslovom:
Da dodjemo bez nadoknade i da volonterski uradimo posao.

Imao sam ideju da ih kroz igru i zabavu opustim kako bi hrabro prihvatili adrenalinski izazov i tako stekli jedno novo iskustvo u životu, kao i samopouzdanje koje im je preko potrebno.

Mislio sam da cu ih motivisati da budu borci u životu, da cu ih naučiti kako treba biti hrabar i uporan, da nikad ne odustaju…

U stvari bilo je suprotno.Oni su svemu tome mene učili a ne ja njih.

Prvo smo išli da planinarimo zajedno sa roditeljima.Tokom šetnje više su se roditelji umorili nego deca.Bilo je zanimljivo kada mali heroji bodre odrasle da istraju do kraja.Pričali smo o svemu i svačemu ali ponajviše o Himalajima.
Naime, prethodno veče sam imao jedno malo predavanje na temu ekspedicija i života u Neapalu posle kojeg su pogledali film snimljen na Tibetu.

Sledećeg dana su imali na stotine pitanja i mudrih komentara.Baš sam uživao u razgovoru.Mi odrasli smo zaboravili kako to izgleda kada si iskren i otvoren pema svetu koji te okružuje.Zaboravili smo na entuzijazam i oduševljenje kada radimo nešto novo.Od ovih malih ljudi velikog srca može mnogo da se nauči.

Na prvom mestu je činjenica da ništa ne možeš sam.Treba dozvoliti drugima da ti pomognu, a isto tako priskočiti u pomoć kada je nekom potrebna.To je saosećanje.To je emocija koja polako odumire.Otudjujemo se ne samo jedni od drugih već i od Prirode koja nas okružuje.

Na drugom mestu je naziv ovog bloga – Život je lep! Družeći se sa ovom decom osetio sam jednu sjajnu energiju.To je ona iskonska želja za životom i potreba da se svaki dan proživi bez rezerve.Njihov život je primer kako oni  koji se plaše života treba da žive.A takvih je danas najviše.Treba po meni organizovati druženje sa tim malim herojima kao neku vrstu terapije za ljude koji su prestali da veruju i kojima strah odredjuje njihovu sudbinu.

Posle planinarenja smo pravili šatore i igrali nekakve adventure igrice u blizini hotela.To je tek bio uvod u glavnu avanturu dana.Na jednoj lokaciji Deki i Raša su napravili gelender gde su ih učili kako se penje i spušta niz uže, a na drugoj malo zahtevnijoj lokaciji Milica i ja smo pomagali deci da se samostalno spuste (absail) niz jednu vertikalu od betona.Svi su hteli da probaju i dečaci i devojčice.Bili su divni učenici: Svi su pažljivo slušali instrukcije i bez greške se spustali niz zid.Kako sam samo bio ponosan na te male heroje!

Posle svih tih aktivnosti organizatori kampa su nas pozvali da ostanemo jos jedan dan kod njih ali mi smo morali da idemo na završni vikend tečaja za III kategoriju planinarskih vodiča PSS-a.Taj tečaj je bio organizovan na Sopotnici kod Prijepolja.Kada sam stigao tamo i popričao malo sa tečajcima shvatio sam da bi svi oni trebalo prvo malo u Ivanjicu, pa tek onda ovde na tečaj!

Život je lep!

Dragan Jaćimović
Extreme Summit Team

 

Komentari:

  • Iva -

    Zaista vredno divljenja!!

  • Joland Korora -

    Dragi Dragane, hvala Ti na ovom divnom tekstu koji me je moram Ti priznati jutros i rasplakao. Raznežio bi svakog jer si ga pisao iz srca i sa jednim novim iskustvom, a ne mene majku jednog od ovih heroja sa slike. Sve si u pravu i drago mi je zbog vas da ste osetili i doživeli jedno novo iskustvo jer mnogi imaju predrasudu pri upoznavanju mališana koja su lečena od raka misleći da su to drugačija deca…u stvari, oni i jesu drugačija, ali u svojoj borbi i svom velikom srcu u tako malim i sićušnim telima. Njihova snaga volje i volje za životom je zaista velika i sjajno si to i primetio. Hvala Ti u ime naše dece, u ime NURDOR-a i u ime nas roditelja što smo i mi sa vama spoznali jedno novo i sjajno iskustvo – mama Joland Korora

  • Dugi -

    Svaka cast klaso na ovom poduhvatu. Puno srece u buducnosti i da Bog pomogne ovoj deci da ozdrave i da mozda jedan dan dodju do vrha Himalaja.
    Pozdrav. Dugi.

  • Dragan Jacimovic -

    Dragi moj Dugi,
    Jedino čovek koji uživa u davanju može da se menja i napreduje u životu.Ova deca zaslužuju i više od dva dana druženja sa njima.Možda jednog dana neko od njih i ode na Himalaje.Ko zna? Život je lep!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>