06 Oct

posted by:

Jacim

14

Komentara

Pr(a)vi put na Himalaje – Anapurna trek

Pre 14 dana sam se vratila iz Nepala.
Prvi put.Pre 13 dana sam počela da pišem ovaj tekst.
Prvi put.Pre 12 dana sam shvatila da ne želim nikad da dovršim tekst, jer bi to značilo da moram da se vratim na zemlju, tj. u zemlju. I to mi je Prvi put.Dosta sam putovala do sada, ali ovo je Prvi put da mi se “ne ide kući”. Kao malo dete koje je u gostima i jednostavno odbija da ide svojoj kući na kraju večeri. Ne zato što ne voli svoju kuću, nego zato što mu je TOLIKO lepo tu gde jeste. E, ovo dete se pravi da još nije došlo kući, da je još uvek tamo negde u gostima.

Pre 11 dana je počela da me grize savest što još nisam podelila sve ove neverovatne utiske sa još nekim… Odnosno, nisam ih jos podelila u pisanom obliku, ali ko god me je sreo od mog (polu)povratka je primetio da zračim – nečim zdravim, velikim, novim…Sledećih 10 dana sam tu i tamo nešto zapisala, ali u stvari sam odlagala – tipičan procrastination. Lebdela sam nad zemljom. Lebdim između Nepala i Srbije. Noću sam uglavnom u Nepalu – sanjam staze, uspone, vrhove, moje štapove i ranac, lodževe, vodopade, ginger lemon tea, dal bhat, i ljude, najnajraznovrsnije… Sve to još traje. Iskreno i neizbrisivo. Prvi put da toliko traje, i ne vidi mu se kraj.

Da ponovim, pre 14 dana sam se Prvi put vratila iz Nepala. Prvi put jer ću se sigurno vraćati još mnogo puta. Jer ću ići još mnogo puta. Moram.Ovaj put sam: upoznala (i zaljubila se u) Katmandu; za 10 dana prešla Anapurna Base Camp trek; popela prvi put visinu od 4130m; naučila da se cenjkam; shvatila da je moguće čekati tri dana let i ne dočekati ga, i da je to skroz ok; učila silne planinarske čvorove (Vesna), pesme (Nataša), viceve (Raša); naučila da na Himalajima kad god podigneš pogled zastane ti dah; shvatila da je sve moguće i potvrdila da ŽIVOT JE LEP.

Dan kada smo stigli u ABC je bio Natašin (bitan) rođendan, uspeli smo da obezbedimo jedan chocolate pancake umesto torte, i svećicu, otvorili flašu vina koju smo tajno nosili sa sobom još od Beograda, uprkos redovnom odbacivanju suvišnog prtljaga, a ostalo je čak i nešto Vesninih duvan čvaraka da se zasladimo i malo setimo kuće… spektakularna proslava! Uz pogled na Anapurnu i moj omiljeni Machapuchare (“Fishtail”, ili što bi Nepalci rekli, Pištel), zvuk lednika, jako sunce, a još jače emocije.

Naš vodič Raša (Aleksandar Rašin) je više puta rekao da je ovo putovanje puno Prvih puta, ali možda u tim trenucima nije ni shvatao koliko ih je zaista bilo… On već ima veliko planinarsko iskustvo, meni je skoro sve novo. Počelo je tek pre nekih 7-8 meseci kada sam upoznala Jaćima, kada sam se zaplaninarila, pa se ne čudim što se meni sada dešava hiljadu nekih Prvih. Ako je i ostalima u ekipi ponešto bilo Prvo na ovom putu, to je vrhunski kompliment za našu avanturu po Nepalu.

Raša je ispao svojevrsni superheroj – već prvog dana, kad je pao mrak a mi smo još pešačili, nama se diskretno, na kraj kolone, pridružio jedan solo treker (očigledno krenuo vrlo nespreman, bez lampe, u finim gradskim cipelicama) jer je sam ukapirao da imamo vodiča koji će nas to veče sve bezbedno dovesti do cilja, tj. do nekog konačišta. Posle par dana smo sreli dva sredovečna gospodina iz Bruneja koji su bili fascinirani činjenicom da našu ekipu čine samo tri žene, koje za Rašom marširaju kao profesionalci, a tek kad su čuli da je on popeo vrhove preko 8000m i njegove priče sa raznih ekspedicija! On je momentalno postao celebrity u njihovim očima… pre svega zato što je toliko opušten, otvoren i velikodušan u svakom trenutku, sa svakim, uprkos svemu. A kad smo stigli u Machapuchare Base Camp (3700m, poslednja stanica pre ABC) tu je morao da spašava jednu mladu Koreanku od visinske bolesti, možda najviše da je drži za ruku na kraju teškog dana i da njenom zabrinutom dečku bude podrška… ali koga poželeti u takvom trenutku ako ne našeg Rašicu? Te iste ljude smo više puta sretali dalje tokom treka, i svaki put je bilo jasno iz njihovih osmeha koliko su im ti susreti značili. Lepota života J

Za vodiča je ovo bio Prvi put da se toliko menja plan putovanja, jer svašta smo proživeli dok nismo stigli do Katmandua. Prvi put da on vodi skroz žensku ekipu. Prvi put da ne može da se stigne do Lukle, jer jer danima bilo loše vreme. Prvi put da ima probleme sa porterima, ali i to je rešeno, ne bez muke, ali ta muka je brzo zaboravljena. Mi smo već prvog dana postali jedno malo, složno, veselo pleme koje može i na kraj sveta da stigne zajedno.

A za mene? Ovo je bio Prvi put da ne znam da li uopšte idem na put, pa onda kuda idem, gde ću biti večeras, sutra, za dve nedelje… a da iskreno uživam u svakom trenutku i u čitavoj toj neizvesnosti. Prvi put da zaista slušam i poslušam savete/naredbe vodiča (koje su ponekad bile u stihu, ponekad servirane u obliku vica, pitko da pitkije ne može biti). Prvi put da me sve boli a u suštini ništa me ne boli. Prvi put da baš sve ne ide kako treba, a da ispadne sve baš kako treba.

Pored svega toga, sve je bilo tako Prosto. Pored svih problema na koje smo nailazili, pored svih promena planova, isčekivanja, sitnih razočarenja… sve je bilo baš BAŠ kako je trebalo biti. Nisam mogla da zamislim ništa bolje, i ni u jednom trenutku nisam poželela da budem na nekom drugom mestu – čak i onda kada sam želela svim srcem da stignem u Luklu, kada sam osećala pravu tremu u stomaku, meni je bilo drago sto sam (ah, opet) u čekaonici aerodroma u Katmanduu sa mojom divnom ekipom. Zato je to ispao i PRAVI put.

Jedva čekam još puno Prvih, Pravih, Prostih Puteva. Ne moraju biti baš putovanja (mada njih nikad ne odbijam), može to biti neki Prvi put u javnom prevozu, na pijaci, u redu za šalter. Prvi put se dešava svaki dan, samo ga treba prepoznati, prigrliti i jednostavno uživati. I nikad ne zaboraviti.

Hvala vam beskrajno Jaćime, Rašo, Nataša i Vesna. I hvala Nepalu što postoji i što nas je ugostio. Do sledećeg Prvog puta!

Život je lep!

Katarina Tošić
Extreme Summit Team

 

Komentari:

  • Veca -

    Stvarno nam je bilo lepo tamo negde daleko i visoko, a ti si to tako divno opisala.
    Veca

  • Marijana -

    Draga Katarina,

    Uživala sam čitajući i poželela da i sama vidim i iskusim ove divne prizore i upoznam i ostatak vaše vesele družine! Zavist i nije neka vrlina, ali trenutno vam vrlo intenzivno zavidim!!! :-)

  • Jelena Lucic -

    Sjajan članak, preslikala si neverovatnu energiju sa puta….toliko da i ja zelim odmah da se spakujem za moj Prvi Put!

  • Branko -

    Znao sam. Jedva čekam da se popnem na neko brdašce sa tobom.

  • Neša -

    Život je lep i hvala ti što nas na to podsećaš. Ulepšala si moj time što si podelila svoje utiske iz Nepala. Samo napred, prava si inspiracija!

  • Jacim -

    Kaca,

    Kada bi svi bili iskreni kao ti, svet bi definitivno bio lepse mesto za zivot!
    Nadam se da ces i dalje da pises tvoje utiske sa putovanja.

    Jacim

  • Kaca -

    Sve sto sam ovde napisala je od srca, i nadam se da ce jos nekome znaciti, da ce vas pogurati da krenete na ovaj ili neki ovakav put. Verujte mi, VREDI. Kaca

  • Natasa -

    Jos jednom-veliko HVALA mojoj ekipi,Rasi,Vesni i Kaci na najlepsoj proslavi rodjendana!!Put, koji nam je sa svakim danom donosio iznenadjenja,smeh,nevericu,predele kao iz bajke i situacije koje su nas testirale kao ljude..Prelepo iskustvo i nezaboravno druzenje.Veliko HVALA Jacimu i Rasi i-krecemo u planiranje novih avantura!

    Natasa

    Natasa

  • Marija -

    Draga Katarina,
    Tvoj tekst je tako divan i uzbudljiv! I ja često pišem o SREĆI u mojim planinarskim izveštajima. Život je zaista lep.Samo se treba malo “potruditi” oko njega. A onda ceniti to, prepustiti se i uživati. Hvala ti!

  • Predrag -

    Čitajući tekst osećao sam se kao da sam već tamo :) Hvala puno autoru i molio bih ga da nastavi sa putovanjima i pisanjem! Knjigu obavezno da napišeš!!!

  • Zoran -

    Prvi put kad kročiš na Pravi životni put prigrli Veru, Ljubav i Nadu i nastavi tom uskom, strmom i vazda iskušenjima popločanom stazom i nećeš uzalud živeti! Katarina, hvala ti na ovoj životnoj priči!

  • Milica -

    Bravo, devojke!!! Vratile ste mi osmeh na lice. Prvi put je divan put.

  • Vlada -

    I ja nameravam tamo, baš mi je koristio ovaj tekst. Jel ima još sajtova na tu temu?

  • Extreme Summit Team -

    Mi krećemo na Annapurna trek 16.04.2015 pa možeš da nam se pridružiš…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>