27 Jan

posted by:

Jacim

2

Komentara

Prvenstveni uspon na Hajlu + Prokletije

Hajla je pravi dragulj među planinskim vrhovima Balkana a dom u podnožju jedan od najlepših i najtoplijih u kojima sam bio na ovim prostorima. Nisam ljubitelj masovnih uspona ali imamo sjajan odnos sa drugarima iz PSK Hajla tako da smo odlučili da dođemo na ovogodišnji memorijal i podržimo manifestaciju.Naš plan je bio da izbegnemo gužvu i pronađemo nov put ka vrhu.Iz tog razloga smo i došli dan ranije.Kameni bedem severa Hajle izgleda sjajno i jako primamljivo.Godinama ga gledam i sad je kucnuo čas da ga „čekiramo“.Pozvao sam Nemanju (Wild Serbia/AOB) desetak dana ranije i rekao mu ideju.Teško žabu u vodu naterati hehe, odmah smo se dogovorili i razjurili oko opreme. Nemanja inače ima ogromno iskustvo i kao alpinistički instruktor je preuzeo na sebe veći deo posla oko pripreme opreme.

Dolazimo dan ranije tj u četvrtak, po prognozi bi trebalo da bude hladno u toku noći, to znači da bi sneg bio sjajan za penjanje a opasnosti od lavine su svakako male s obzirom da je samo jedna tura snega pala od starta zime i to je dobro sleglo.Drugari iz Rožaja organizuju prevoz vojnim terencem do Bandžova i odatle za cca sat vremena, natovareni kao mazge izlazimo do planinarskog doma Grope.Ujutru pre svitanja krećemo i na našu žalost u toku noći je počeo jugo. Sneg nije više iste tvrdoće ali kad je bal, nek je maskenbal.Mi idemo.U razgovoru sa Fekom dobijamo informaciju da su samo Slovenci napravili neki prvenstveni smer sa severo-zapadne strane ali bilo kakav izveštaj ili fotke ne postoje.Mi smo se odlučili da pročešljamo ceo bedem i to je potrajalo, propadalo se do kukova, sneg je bio sve gori i gori. Ima tu dosta potencijala i zanimljivih linija ali tog dana sneg nije bio bezbedan.Zbog toga se odlučujemo severozapadni deo Hajle.Vreme se poboljšava i malo obraćamo pažnju i na Ahmicu, deluje da njena severna strana ima ogroman potencijal za takođe prvenstveni smer.Njom ćemo se sigurno baviti krajem zime u martu, to je zakucano.Više o usponu možete pročitati u Nemketovom izveštaju ka Alpinističkom odseku Beograda a ja mogu samo da dodam da je meni bila prava fešta u tom diedru od 10+m i da nam je cela akcija trajala 13h.

Izveštaj AOB-u, Nemanja Nešković:

Kako nam je prethodnu noć u domu rečeno, do sada nije bilo poznatih uspona zimi u severnoj steni Hajle. To nam daje dodatni motiv i iz doma izlazimo čim se iole razdanilo. Lagano se krećemo ka severnoj steni i odmah razočaranje, sneg nije onakav kakav smo priželjkivali. Od najavljenog minusa preko noći nije bilo ništa. Umesto tvrde kore, propadanje i sporo napredovanje. Trebalo nam je čitava tri sata da priđemo željenom delu masiva. Zbog sporog pristupa i kvaliteta snega biramo kraću smer u severozapadnoj steni.Prvi cug ide po snežnoj ploči nagiba do 60 stepeni i završava odličnim štandom u okapini stene sa leve strane. Drugi cug započinje kratkom traverzom udesno iz okapine. Nakon traverze ulazi se direktno u diedar težine M5. Diedar je i najteži deo smera visine 10ak metara sa slabim mogućnostima za osiguranje i u trenutku penjanja bio je skroz suv. Iz diedra se izlazi na klasičan miks teren do štanda na boriću. U trećem cugu je izlaz iz smera koji vodi preko vertikalne strehe. Sreća naša što je na ovoj visini sneg bio kvalitetniji i samim tim bezbedniji i lakši za napredovanje.Nakon izlaska iz smera traverziramo preko celog grebena Hajle (2.403 mnv) i vraćamo se u dom u večernjim satima. Ukupna dužina smera je 160 m tj. skoro tri cela cuga.

Nemanja kao prvi u navezi krsti smer – Hajla Selasije! Gps zapis je malo pobrljavio u vertikali, pa GE prikaz i nije „normalan“ al tu su slike. Zalazak sunca iza Komova i jarko crvena boja neba ostavlja jak utisak a po dolasku u dom, fešta.Već su stigli planinari iz svih krajeva Juge, cepa harmonika a i rakija očigledno.Anisa nas dočekuje, čaj, voda, klopa. Kakav prelaz, iz totalnog zen stanja u klasičnu planinarsku žurku, he he. Veselo i uzavrelo društvo mi nije smetalo da se zabodem rano u krevet.Jedino je bilo pretoplo u domu ali posle ture od 13h ništa nije problem.Od sutra me čeka šlag na torti – Prokletije, valja se odmoriti.U subotu ujutru svi kreću ka vrhu, stotine planinara, mi na dole. Kao što smo rekli, sigurno ćemo se u toku zime opet vratiti, valja pronaći nov izlaz na Ahmicu a i turiranje bi dobro došlo oko Rusulije i Žljeba. Čeka nas ekipa iz BG, deo nas produžava ka Gusinju, drugi zbog obaveza nazad u Velegrad.E sad, ovaj dom u Grbaji je nešto posebno.Prvo sa kojim entuzijazmom je izgrađen, u koje vreme i naravno na najlepšem mestu na planeti Zemlji, definitivno (makar za mene). Evlijan nam je čak i ugrejao dnevnu sobu / kuhinju.

Čovek ne može odvojiti pogled od Očnjaka, PD Radnički i Visokogorci CG se baš trude poslednjih par godina.Dom se održava i obnavlja, što nas jako raduje. Snega jako malo, oko doma ništa.Tek iznad 1.600mnv.Prvi dan smo odlučili da se razgibamo i uživamo u pogledu i pejsažima.Red je i da pomenem ekipu, Dugi iz GSS-a (Extreme canyoning), Ivan GSS, Aca Radnički i Vlada PD Vidlič. Volušnica, Talijanka i Popadija, redom.Razmišljali smo i Karaulu u cugu da obiđemo ali bi malo ušli u mrak a i sneg je bio loš.Do duše ne kao na Hajli ali se opet puno propadalo. Tad nam je pala na pamet jedna ideja i to ćemo sigurno uraditi na leto.Šest vrhova u jednom danu, pomenuta tri od tog dana plus Karaula, Trojan i Žuta zemlja.

Svako ko je bio zna kakvi su to vidikovci. Pogotovo na moćne Karanfile.Čisto punjenje baterija pa topli dom, vreće, jazz sa Ivanovog tableta i mesečina koja bije kroz prozore.Nema lepšeg spavanja.Prognoza najavljuje promenu vremena, pa nam je plan da taj drugi dan odemo u Babino polje tj na Ridsko jezero (Krš Bogićevice).Prvi put sam bio tamo, pitomiji deo Prokletija ali prelep.Sunce nas je pratilo ceo dan.Od katuna Bajrovića nas je sačekao jako težak sneg, da bi na 2km od jezera nastao pakao.Propadanje do kukova na svakom koraku.Upropastili smo se samo da stignemo do jezera, umesto da grabimo ka Kršu Bogićevice, odlučujemo da smažemo taj eurokrem i plazmu, uhvatimo malo sunca na obali i krenemo na dole.Cilj uopste nije bio vrh, već uživancija.Pritom eto motiva da dođemo opet na ovo mesto.Pravac Plav, ćevabdžinica Izvor i sudžukice pa za BG. Sjajan produženi vikend a eto nas opet za Sretenje i produženi vikend.

 

Marko Nikolić
Extreme Summit Team

Komentari:

  • bata -

    Dragi Marko, sledeci put ponesite krplje, bice vam MNOGO lakse :)
    P.S. za silazak je dovoljno i ojacanje na turu… :))

  • bata -

    U svakom slucaju cestitke na usponu!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>