04 May

posted by:

Jacim

1

Komentara

Sri Pada – Adamov vrh, Šri Lanka

Uspone na planine sa svetim mestima ili na svete planine, kako ih zovu, počeo sam sa čestim obilascima Ovčar banje i Fruške gore. Šri Pada – Adamov vrh je poslednja od čuvenijih svetih planina koje sam obišao, a pre nje su to bile Huangsan u Kini i Mojsijeva gora na Sinaju. Posebni su po tome što se na vrhu nalazi još uvek aktivni i vrlo posećen hram.  Kao planinara, za mene su neobične i posebne jer se tamo skoro svakodnevno “planinari” već preko hiljadu godina  a “planinari” se zajedno sa oko hiljadu drugih hodočasnika.  Hodočašća na Huangsanu u Kini, traju više od 2000 godina. Cela planina je prošarana stepenicama i gelenderima te je u početku moje razočarenje bilo veliko, posebno  kada sam morao da stanem u red za uspon na najveći vrh. Ono što je bilo lepo i pre svega neobično je to što možete da podelite svoje oduševljenje sa gomilom ljudi, a da vas niko i ne pita odakle ste, jer to i nije bitno na planini ili da se iznenadite sa imenom zemlje za koju niste sigurni gde je i otkuda oni ovde. Sasvim je prirodno da prihvatite i deo oduševljenja čoveka koji vas ubedjuje da je planinarenje najlepše na svetu iako je ovo verovatno njegov prvi uspon, po načinu kako vam to objašnjava.

 

Šri Lanka na prvi pogled liči na Indiju u malom, ali vrlo je posebna i mnogo drugačija od Indije. Iako ostrvska zemlja, ima zadivljujuće planinske predele i vrhove koji su izazov za planinare. Zahvaljujući tim planinskim lancima i vrhovima preko 2000 m, obiluje padavinama i tropskim šumama sa bujnim potocima, rekama i jezerima. Okružena je tropskim morima, okeanom koji omogućava svojim isparavanjima obilne količine vode koja se kondezuje na hladnim vrhovima planina. Putujući po brdovitim predelima ove zemlje, vrlo često vas iznenadi veličanstven prizor vodopada ili kaskade vodopada koji se slivaju niz stenovite delove planina. U šali sam je zvao “zemlja vodopada” jer nisam vidjao tako lepih i tako puno na malom prostoru. Ranije je zbog klime bilo normalno da im sezona za turiste iz Evrope traje 3 do 4 meseca, od sredine novembra do početka marta, kada počinju velike vrućine i stalne monsunske kiše. Sada se to zbog klimatskih promena menja, pa se sezona poseta pomera prema ćudima prirode. Nije ništa neobično da vidite da skoro svi  nose kišobran. Zbog sunca, a naravno niko se ne uzbudjuje na nagli početak kiše. U blizini Kendy-ija videli smo veliku fabriku kišobrana, odličnog su kvaliteta i prelepih boja, tako da smo uz mali problem izbora, lako prihvatili običaj domaćina.  

 

Na ostrvu je više nacionalnih parkova od kojih je za šetače jedino slobodan Horton trek na planinama blizu Nuvaraelije (Nuwaraeliia). Letnjikovac engleza za vreme kolonijalne ere, danas je mondensko mesto bogatih iz glavnog grada Kolomboa i turistička destinacija za trekere. Horton trek je staza na 2000m po prelepim predelima tropske vegetacije. Staze su dugačke od 8 do 14km i vode vas do nekoliko “krajeva sveta”, a to su vidikovci, litice planinskih lanaca sa kojih se pruža pogled na brdovite predele Lanke. Samo taj deo nacionalnog parka je dozvoljen za šetnju i to zadovoljstvo se plaća kroz ulaznicu za trek od 30 dolara.  Svi ostali nacionalni parkovi u Lanci su dozvoljeni za obilazak samo uz pratnju i na džipovima. Iako su flora i fauna koja može da se vidi za uživanje, napomena da treba obratiti pažnju na zmije i da nije preporučljivo skretanje sa staze. Za najopasnije kobre ubedjivali su me da beže od pešačkih staza. Dugačka i tanka zelena zmija takodje je otrovna i što je najgore hrani se na drvetu i zbog kamuflaže teško može na vreme da se primeti.

 

Od planinarenja u Lanci, najinteresantnije su oblasti oko Kandy-a, Adamovog vrha, oblast oko Nuvaraellie i oko Elle. Oko Kandy-a, stare prestonice u centralnom delu Lanke, ima nekoliko planinskih delova,  vrlo lepih i zahvalnih, a to su:  Bible Rock,  stena na jugu, masivna sa oko 15km dugačkom stazom do dela samog uspona na stenu, gde vam treba i malo veštine za siguran uspon u oblast Knockles planina, veliki prostor za koji treba obezbediti dane za planinarenje. Oba navedena treka moguće je obići u kratkim varijantama dvodnevnog tipa sa spavanjem u bungalovima u brdima Lanke i šetnjom po tropskim šumama i planinskom delu Lanke. Nedirnuta priroda sa prelepim vidicima su najbolja nagrada za trud.

 

Naš glavni cilj je ipak bio vrh planine Sri Pada – Adamov vrh 2317mnm,  planina sa granitnim vrhom u centralnom delu Sri Lanke, u oblasti Ratnapura. “Sveti vrh za sve vere” kako ga zovu,  pri vrhu je vrlo eksponiran uspon i praktično nemoguć bez 2 para čeličnih gelendera za uklesane stepenice za uspon i isto toliko za stepenice za slilazakStepenište na vrhu ima nagib veći od 45 stepeni, tako da je pogled nadole, na masu ljudi koja ide za veoma zastrašujući. Nije mi prvi put da sam video takve prizore, pa sam se pitao kako li se osećaju oni koji prvi put idu. To možete da čujete na vrhu i zaista je uživanje slušati sa kojim oduševljenjem govore o penjaju na planinu. To uzbudjenje se lako prenosi i činjenica da na praznik punog meseca, kada smo se i mi peli,  veliki broj vernika dolazi na hodočašće. Podesili smo da to bude prvog dana jer drugog, trećeg i četvrtog dana nastaje haos i mogu da zamislim kako li to izgleda sa onom gužvom koju smo mi imali.

 

“Uspon sa 5000 stepenica”,  kako ga domaći zovu, počinje oko 2 ujutro i traje oko 4 sata. Veći deo, naročito pri vrhu, prelazi se stepenicama i sa visinskom razlikom od 1100m. Kako stepenice zamaraju, uvek kada smo mogli išli smo uskim stazicama sa strane,  koje više liče na naše planinarske.  Uz put, vrvi od šarenila i sve traje po celu noć, kao da ste na vašaru sa vrlo dugačkim stepeništem.  Ima puno prodavnica i  čajdžinica gde možete da se odmorite ili dobijete masažu stopala.  Posebno su nam neobične česte prodavnice sa gomilom igračaka, zekama, medama, majmunčićima kao u nekoj igraonici. Sve to može da bude razlog najčešćem kašnjenju pred zoru, jer se gubitak vremena teško nadoknjadjuje zbog gužve pri vrhu.

 

Klimatski uslovi su tropski, temperature su oko 18 noću do 24 stepena danju, a na vrhu jutarnja temperatura je od par stepeni u januaru do maksimalnih desetak. Svi se trude da ne zakasne jer se  gubi pogled  sa druge strane planine, gde se vidi piramidalna senka Šri Pade,  iako sam Adamov vrh nije u obliku piramide.  Nažalost,  na vrhu nas je čekalo puno ljudi i nije bilo moguće da se pređe na drugu stranu,  da se vidi senka jer su par policajaca preuzeli kontrolu (sve je bilo organizovano jer je ovaj uspon društveni događaj u ovoj zemlji).

 

Vreme koristim da razgledam ljude koji su došli sa svih strana sveta,  različitih jezika i odeće. Osim par francuza i engleskog para,  jedini smo u planinarskim cipelama. Interesantna im je naša oprema i koristimo priliku da započnemo razgovor. Mladi lankanac u sandalama,  koji hrabro izdržava hadnoću ali se vidi da grči prste na nogama se interesuje kako se bira obuća za planinarenje i gde sam sve išao.  Nijedan razgovor o veri ili mojim ubedjenjima. Pitaju me skromno odakle sam i pričamo o planini i pogledima.  Još uvek je bez oblaka i magle, koja sa prvim zracima počinje da se diže iz vlažnih tropskih šuma.  Neki od nijih su dolazili više puta i govore mi onu čuvenu rečenicu da onaj koji se popene na Šri Padu nije baš pri sebi ali onaj koji se popne više puta, taj ima jaku volju i može sve da postigne u životu.

Na vrhu Šri Pade se nalazi “sveti otisak”, 165 cm dugo, 75 cm široko i 12 cm duboko udubljenje, u obliku otiska stopala.  Prema budističkoj tradiciji to je otisak Bude,  hinduističkoj otisak Šive, dok muslimani i hrišćani  smatraju da je to otisak Adamovog  levog stopala, prvi korak kojim je kročio na zemlju posle iznanstva iz raja.  Iz hrišćanske tradicije postoje još priče  da bi  to bio otisak Sv. Apostola Tome.

Uspeo sam da sačekam  na svoj red i dodjem do budističkog  hrama na samom vrhu. Budinu stopu čuvaju u majušnom hramu, u kome može samo par ljudi da se smesti,  van posvećenog dela. U tom odvojenom,  posvećenom delu se nalazi kameno postolje i budina stopa.  Nisam uspeo puno da vidim, bila je prepuna medama, zekama sa srcima i ispisanim porukama I željama, koje su tu doneli hodočasnici ovih novijih vremena. Igračke, one iste koje smo videli u podnožju planine u prodavnicama i za koje nismo razumeli zašto su baš na ovom mestu. Vreme je da krenemo dalje, da polako silazimo sa planine i da vidimo kuda smo se u toku noći peli.  I tada su se otvorili prelepi vidici, ono što smo propustili u toku mračne noći. U punom sjaju, pojavljuju se lepote divne zemlje osunčane tropskim suncem.  Budistička pagoda u podnožju se beli, kao marker prema kome idemo i polako postaje sve veća. Usput, čajdžinice postaju sve punije i ljudi kao da koriste svaku priliku da uspore spuštanje i zadrže osećaj ponosa i divljenje prema planini.

Od ostalih planinarskih delova Lanke obišli smo okolinu Elle, malog planinskog sela koji je pretvoren u “geto” sa velikim brojem hostela i hotela za hodače i turiste. Dolazi se zbog prelepih brda u okolini, šetnje do lokalnih vrhova kroz polja čaja i pirinčanih terasa. Obišli smo samo dva vrha, Mali Adamov vrh i Ella Rock stenu koja dominira iznad celog kraja, kao i dva vodopada. Toliko smo stigli za četiri dana koliko smo boravili u tom kraju. Sa pravom su šetnje po Ella regionu proglašene za najlepse medju planinarima iz sveta.

Život je lep!

Dragan Tanasković

Komentari:

  • Tihana -

    Divan post i fotografije. I sama sam prošla kroz to iskustvo nedavno i bilo mi je zanimljivo vidjeti ovaj doživljaj iz neke druge, makar veoma slične perspektive :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>