Suva planina – carstvo vrtača! (prva zimska transferzala)

Već drugi put brišem text I krećem iz početka, ne znam dal je to iz prevelike želje da vam što bliže I jasnije dočaram ovu avanturu ili zbog slabe inspiracije.

Pod utiskom sam, stvarno jesam, realno bio sam u mnogo “gorim” situacijama.Kad to kažem, mislim na mnogo surovije uslove u planini, kondiciono I mentalno teže uspone.Pa zašto sam onda pod toliko jakim utiskom?

Svi moji usponi po Alpima, Kavkazu, Andima, Himalajima su božanstvene uspomene I zauzimaju poseban deo memorije mojih sivih ćelija.Izgleda da sam ovom prvom zimskom transferzalom Suve planine “otključao” tu memoriju.

Ne mogu reći da je bilo lako, baš smo međusobom drugo veče u šatoru pričali kad je napolju najviše besnelo. Niko nije očekivao udare vetra od 50km/h, vejavicu I minus do beskonačnosti.Uglavnom se tad rađa ona čuvena rečenica koju izgovarate u sebi – “zašto mi sve ovo u životu treba”? Čak sam pročitao jedan komentar na sajtu B92 kako je izveštaj sa ove mini expedicije napisan kao da je prečkan Everest .Vidi se da je dobronameran komentar, sa smajlijem I to me je inspirisalo da vas obavestim da mi itekako imamo surove planine I “Alpske” uslove u našoj zemlji.Da li treba da vam kažem da su nam čizme ujutru bile kao kamen, transformacija u pancerice. Palili smo primuse kako bi ih opustili I razglavili ne bi li nam noge ušle.Blage promrzline ću vući sigurno do kraja zime jer vidim da su mi palčevi crvenekaste boje a osećaja nema.Udar vetra je bio takav da te pomera iz mesta, taj greben I dominantni Trem su poznati kao oličenje surovosti prirode.Sa druge strane, Suva planina je po meni definitivno najbolji vidikovac Srbije ukoliko imate sreće kao što smo mi imali poslednji četvrti dan sa vidljivošću.Najlepši je pogled sa Litice (1.683mnv) I Golemog vrha (1.535mnv).Ka severu vas jedino zatvara Trem ali to nije bitno jer u tom pravcu nemate nijednu ozbiljnu planinu.Ka zapadu dominira Kopaonik, Mokra gora I Hajla.Kako se više okrećete ka jugu vidite Komove, celu Šar planinu pa Besnu Kobilu.Zati Ruj I poznate Bugarske planine u pozadini, Vlašku planinu, Golemi Stol.Kao šlag na torti je pogled ka istoku i ceo greben Stare planine.Polako se završava krug ka Tremu I kao poslednje vrhove vidite Rtanj I Divnu Goricu koja je u sklopu jednog kraćeg kraka Suve planine.

Neopisivo, nestvarno I bajkovito! Stojite iznad oblaka I vidite u radiusu od 200km svaku ozbiljniju planinu.Gomila tragova životinja, čak rasterujemo I srndaće dok su se igrali u jednoj vrtači.Imate osećaj da ljudi ne postoje na planeti a nalazite se na par km vazdusnom linijom od auto puta Beograd – Leskovac.Kad se uzme u obzir da smo drugi I treći dan morali po magli I kijametu da “nabadamo” pravac kroz gomilu vrtača, isplatila se upornost.Jako nezgodno za hodanje, noge vam se stalno užlebljuju između kamenja.

Sve to nije ništa kad vidite da vam planina uzvraća I nagrađuje vašu istrajnost I poštovanje.Posle ovakvih akcija čovek je jako zadovoljan sa malim stvarima, ne mogu vam opisati tu sreću kad smo četvrto jutro rašnirali predvorje šatora I ugledali vedro nebo! ŽIVOT  ZAISTA JESTE LEP!

Na kraju, napomena, nije bitno šta I gde penješ, već sa kim penješ! Čim sam došao na ideju da se ovako nešto uradi, pali su mi na pamet momci iz udruženja Wild Serbia.Izpostavilo se da je to pravi izbor I primer drugima da se udružuju kad je u pitanju popularizacija naših sportova I potencijala čudesne Srbije.Tek smo uradili prvi greben, ostaju još dva, duži I hladniji (Stara planina I Pešterski greben, Jadovnik-Revuša-Ozren-Giljeva pl).Pratite nas na  FB stranici: www.facebook.com/3grebenasrbije a slike će vam sve dočarati!

Zanimljivosti:

Ceo greben Suve planine od Niške banje do Ljuberađe ima 65km
Cca 4.100mnv uspona
Kampovi nam nikad nisu bili ispod 1.400mnv
Nema nijednog izvora vode sem u podnožju, ispod 800mnv
Treće jutro u šatoru je bilo minus deset
Cela transferzala je rađena bez ikakve logistike
Visina snega između 20 I 30cm a često u nanosima i preko 70cm
Tim: Nemanja Nešković, Marko Nikolić, Ivan Nastić i Igor Radosavljević