06 Jan

posted by:

Jacim

0

Komentara

Sveta Gora i zimski uspon na Atos

Mrak, huk vetra i igra čeonih lampi.Krećemo serpentinama od Panagie prateći neki srednji tempo da bi se brzo ugrejali.Znamo šta nas čeka, nešto što se verovatno dešava jednom u životu.Na vrhu su već Ruski monasi sa Vladikom spremni za služenje poslednje nedeljne liturgije u 2013. godini i to ni manje ni vise nego na 2.000 mnv na snegu. Za koji minut će i sunce iz mora, mesto i trenutak u kom se nalazimo u najmanju ruku izgleda nestvarno.

Ne treba pričati šta znači odlazak na Svetu goru, bilo da je čovek verujući pravoslavac, ateista ili druge veroispovesti. Energija na ovom poluostrvu je ogromna, priroda prelepa i netaknuta.Da ne bi ulazio u detalje, puno toga možete naći na netu vezano za istoriju, pravila i život na Svetoj gori.Nas je ovog puta vodio poseban motiv, plan Srpske nacionalne expedicije za 2015. ali o tome ćemo u nekim narednim pričama.Došli smo ovde tražeći neku vrstu blagoslova i smirenja od svakodnevnih trzavica.Plan je bio da posetimo Hilandar, popnemo Atos i obiđemo Srpsko groblje u Solunu.

Već u startu smo malo promenili plan jer je prognoza bila poprilično loša i bilo je pitanje hoćemo li se uopšte ukrcati na trajekt prvog dana što bi značilo sigurno dva dana tapkanja u Uranopolisu.Ipak smo u četvrtak ujutru po planu zaplovili ka Hilandaru, vreme se tek u toku dana promenilo na gore. Divan je osećaj vratiti se na ovo mesto a verovatno i veliki utisak drugarima koji su prvi put bili ovde. Znaju se pravila, kad je služba, jutrenje, liturgija, obroci.Od samog starta su nas pozvali da im pomognemo u kuhinji što smo sa zadovoljstvom prihvatili. Prognoza je bila nepogrešiva i u petak nijedan trajekt nije išao. Olujni vetar, grmljavina, pljuskovi.Umesto po planu ka Karulji i Atosu, dan duže ostajemo u Hilandaru i slobodno vreme koristimo da obiđemo Grčki manastir Esfigmen i Hilandarske vinograde.Sveta gora je jedno od retkih mesta u svetu gde kad kažeš odakle si i ko si, otvaraju ti svuda vrata.Esfigmen obično ne prima goste, dok su ka nama bili jako ljubazni i otvoreni.Baš nam je prijao taj drugi dan u Hilandaru, makar meni…

U subotu ujutru posle liturgije pakujemo stvari i čekamo brod koji neće stići pre 14h u podnožje Atosa.Dok smo čekali prevoz, dva monaha su me pitala dal je moguće da ćemo sad na Atos komentarišući da imamo opremu kao da smo spremni za III svetski rat J.Verovatno nisu navikli da vide ljude u opremi za zimski uspon a retko ko zimi uopšte kreće ka ovom vrhu.Vreme se polako stabilizuje i konačno otkriva moćni vrh koji uliva strahopoštovanje.Sa nivoa mora, kozijim stazicama kroz šarenolika rastinja do stamenih krečnjaka malo iznad 2.000 mnv. Kondiciono dosta težak uspon, pogotovo od Karulje.Nigde ravnog dela, samo uzbrdo.Kao dva severa Rtnja u cugu.

Po dolasku pronalazimo oca Miloša, za njega i monaha Simeona koji žive u pećinama donosimo hleb.Dobili smo zadatak od „trpezarca“ Nebojše iz Hilandara da ih iznenadimo.Višak stvari ostavljamo kod njega, prepakujemo se i dobrim tempom krećemo ka Panagii (kapela na 1.500 mnv, podno Atosa).Rančevi su imali desetak kg, vreća, podloška, klopa, gorionik, plin itd.. Sunce je bilo dosta jako, tempo takodje jer nam je cilj bio da u sumrak stignemo do Panagie i tu prenoćimo.Od starta je bio plan da se noći u kapeli da bi doživeli izlazak sunca na vrhu. Za manje od 4h smo sa nivoa mora izašli do kapele, tek što se spustio mrak, negde oko 18h.Nadomak kapele sam osetio dim i u tom trenutku mi se učinilo i miris tamjana.Rekoh sebi, dal je moguće?Nikog nigde nema, na vrhu je sneg, ovde ljudi slabo idu i leti a kamoli zimi.Vetar polako pojačava.Bivak u kapeli nije velik a maštu posebno rasplamsava ideja da je služba u toku jer osećam tamjan. Potpuno neverovatna slika, ulazimo a unutra desetak braće Rusa.Služba je u toku, predvodi ih vladika Moskovski.Vatra je založena, mazge su im u toku dana iznele stvari, klopu, opremu, drva..Da smo hteli ovo da izvedemo, teško bi se uklopili.

Doživljaj se ne može opisati, svi smo bili iznenađeni, kako mi tako i oni.Što je rekao jedan monah „Evo ih braća Srbi, pa ko bi drugi“! Njihov cilj je, liturgija na vrhu i foto/video zapis iste.

Dogovorili smo se kako da se smestimo, manji broj nas na pod, veći u „vojničke“ krevete.Oni kreću oko 5h a mi ćemo malo kasnije jer smo brži i da se ne guramo jer su male prostorije.Sunce izlazi tek oko 8h tako da nije žurba.Pakujemo se, ubacujemo koje drvo u ognjište i izlazimo u mrak.Za sat vremena izlazimo na vrh, još uvek je mrak.Ulazimo u kapelu gde je vladika počeo sa liturgijom.Glavni utisak i doživljaj sam napisao na samom početku.Jednostavno ne znam dal slike i video snimci mogu dočarati taj trenutak i duhovnu energiju. Ceo spust sam razmišljao o tome šta nam se desilo, pogotovo što nas je vladika sve bratski zagrlio pred polazak i dao Blagoslov. Samo sam se na par puta vratio u realnost pitajući se ima li kraja ovom spustu, kako kolena izdržavaju i da tek sad vidim koliki je uspon kad je ovakav spust.Povratak brodom je bio šlag na torti. Sunce, vedro, malo ljudi i fantastični pejsaži.Cela ekipa je sedela na terasi broda i sa osmehom gledala u pravcu Atosa i obale Svete gore.Znali smo da nemamo vremena za stajanje u Solunu jer nam je loše vreme uzelo dan ali nam je zato Sveta gora vratila i to dvostruko. Atos nam je dozvolio da ga vidimo u najlepšem i najposebnijem trenutku.Vidikovac sa kog se vidi celo poluostrvo i pučina Egejskog mora.Ovo putovanje je svakako neponovljivo.

Veselo i što više pravih avantura u 2014. Κύριε Ελέησον

Video zapis sa vrha: http://www.youtube.com/watch?v=tJr98–9090&feature=c4-overview&list=UU1ZTeUbSL_9xMGEJiZbu7pw

Marko Nikolić
Extreme Summit Team

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>