Znate li koje pitanje ume da bude najteže prilikom razgovora za posao?

Ne, nije: “Objasnite mi teoriju relativiteta”, ako znate odgovor, onda je lako.

Nije ni napravite mi robota – za to je potreban tim ljudi pa neće od vas to očekivati, bar ne na razgovoru za posao.

Nije ni kako nastaje struja… Pa čak ni kako se pravi savršena pita sa višnjama…

najteze-pitanje-na-razgovoru-za-posao

Međutim, najteže pitanje ume da bude:

RECITE MI NEŠTO O SEBI!

Najčešće se postavi kao prvo i iako ga svi očekujemo, malo je onih koji su spremani da kao iz topa odgovore. 

Ne nije to zato što ne znamo odgovor, već zbog toga što retko razmišljamo o sebi.
Ista je stvar i sa pisanjem CV-a.
Mnogo je nedoumica:
Da li to da napišem?
Pa to se valjda podrazumeva…
Njih to neće zanimati…
Da li se to što smo uradili uopšte računa kao uspeh?

I upravo iz tih razloga što tamo neko, mudriji i iskusniji, nije sebi postavio takva pitanje bolje prođe. Kada je ta osoba (u našim očima) zaista vrednija od nas, nije problem, ali kada ta osoba nema ni prineti toliko dobre kvalitete kao mi, a bolje prođe, nastaje nelagodan osećaj u stomaku i počinjemo da ključamo.

reci mi nešto o sebi

Tada krivimo zlu sudbinu, vezu, sistem, kažemo eto imala je sreće…

Ali nije ta osoba kriva, ni veza, ni sistem, ni sreća nije umešala svoje prste niti bilo šta drugo.

Ne, niste ni vi krivi, nemojte tako nešto ni pomisliti! Prosto neki ljudi su znali da je važno da se dobro predstave i fino upakuju sve svoje kvalitete pa čak i mane, a vi jednostavno o tome do sada možda niste ni razmišljali.

Ali ostaje da će vas nekada to pitati, da treba napisati i CV, da ćete nebrojano puta biti u prilici da predstavite sebe.

Zato je ovo veoma važno pitanje, možda čak i najvažnije.

KAKO PROSEČNA OSOBA RAZMIŠLJA:

Najčešće se pitamo da li smemo da se hvalimo, da nas ne procene kao egoiste i hvalisavce.

O da, imamo gomilu mana i one brzinom munje prolete kroz našu glavu i toliko snažno udare da se odmah zapitamo da li smo mi najbolja osoba za tu poziciju.

U tom trenutku svi naši uspesi nam se učine tako mali, ma minijaturni. Čak se zapitamo da li je taj naš uspeh uspeh… Hej nismo jedini iznenadićeš se koliko veoma uspešnih ljudi pa čak i onih koji su „promenili svet“ isto smatra (doktorirao sam nuklearnu fiziku – ali to može svako, zagreješ stolicu učiš i to je to… ili čak Tesla… pa svima je jesno da čovek dovoljno zdrave pameti ako tako nešto radi mora nešto i da uspe… ili Stiv Džobs, čiji tempo zaposleni nikako nisu mogli da prate za sebe kaže: „Mnogo sam lenj, nisam uradio sve što sam mogao“…)

da li sam ja dovoljno dobar

MI U NAŠIM OČIMA

– Obično smo vaspitani da je skromnost vrlina i jeste ali ne treba preterivati, 

– Živimo u trenutku, retko gledamo odakle smo krenuli. 

– Sve što smo uspeli – smatramo da je lako. 

– Retko cenimo svoje uspehe. 

– Često verujemo da smo na mestu na kojem smo spletom srećnih okolnosti. 

– Mislimo da je „trava u susednom dvorištu zelenija“ ili „U tuđoj ruci i hleb je pogača“. 

– Sve što umemo i jesmo smatramo da se podrazumeva. 

– Ne umemo da se radujemo onome što imamo – to se podrazumeva. 

– Retko nas hvale = ne vredimo mnogo. 

– Neko drugi ima više priznanja – da li je baš tako? 

– Porazi nas pogađaju, pa smo skloni zanemarivanju pobede.

Ima još mnogo toga ali ovo je najčešće

zasto je to tako

ŠTA URADITI?

Najbolje je uzeti neki lep planer, rokovnik, svesku, može poslužiti i bilo koji program za pisanje na našem računaru, tableti ili telefonu i krenite da beležite redom sve svoje uspehe. Beležite redom sve, šta ste naučii, uspeli, uradili u čemu ste vešti, za šta ste sve nagrađeni, pohvaljeni… Ništa se ne podrazuema i sve je važno (detaljne smernice kao pomoć pročitajte ovde

Skromnost je vrlina i jeste, ali ne treba preterivati, dobro je sagledati realnu sliku sebe i svega što smo uspeli do sada. Ovim ujedno i jačamo samopouzdanje.

Retko gledamo odakle smo pošli. Osvrnite se unazad, vidite gde ste bili, a gde ste sada, izbrojte i zabeležite sve uspehe koje ste postigli iznenadićete sami sebe.

– Sve što smo uspeli – smatramo da je lako. Uspeli jesmo, ali da li je baš bilo lako. Iz današnje perspektive jeste, ali samo zato što imamo mnogo više iskustva pa smo zaboravili kakav je bio sam početak

Retko cenimo svoje uspehe. Zašto? Svaki uspeh, ma koliko mali on izgledao je i dalje uspeh. Zabeležite ga

Ovde smo spletom srećnih okolnosti. Vreme je da prestanemo da shvatimo Sreća pomaže nekad – rad uvek! Za sve srećne okolnosti koje nam se dogode u životu stoje sati i sati (nekad i godine i godine) rada, discipline i odricanja. E to je ono što se ne sme zaboraviti – upišite!

U tuđoj ruci i hleb je pogača. Da li? Zašto verujemo da su tuđi uspesi, ma kako saznali za njih, vredniji od naših? Najčešće je to što mi mislimo o drugima i njihovim kako uspesima tako i neuspesima, samo projekcija u našim glavama.

sta uraditi

Sve se podrazumeva. Zapravo, ništa se ne podrazumeva i bilo bi dobro da što pre postanemo svesni toga. Ma koliko u našim očima bila mala vrednost onoga što znamo, umemo i radimo – nije – nauči da je ceniš!

Ovo ću ti najlakše dokazati krugom znanja. On izgleda kao meta. Što je mani crveni krug manji su i ostali, kako se on povećava veći postaju i ostali. Što više učimo, svesniji smo koliko malo znamo i koliko toga još možemo da naučimo. 

Svaki novi krug znanja otkriva nam novo “neznanje” na kojem bismo mogli da radimo i da se usavršavamo, i tako u nedogled. Ako se zadubimo u ovaj paradoks, postoji mogućnost da se naš nivo samopouzdanja neopravdano srozava.

Ne znam kakva je situacija sa vama, ali ja se poprilično često nađem u ovom belom delu – otkrivši da postoji nešto što nisam ni znala da neznam. Uvek me iznenadi kada se to dogodi iz oblasti u kojoj sam uskostručna i gde imam poprilično i znanja i iskustva. 

Istina, mnoga znanja u ovom trenutku još nisu dospela do nas. Nekada zato što nismo imali uslova da ih steknemo, nekada su nam bila servirana na tacni, ali smo odlučili da ih ne uzmemo, nekada zato što nisu bili sfera našeg interesovanja, a nekad jednostavno samo zato što nismo bili svesni činjenice da to možemo naučiti.

krug-znanja

Ne umemo da se radujemo onome što imamo. Sve što imamo u životu vredno je poštovanja i potrebno je da mu se radujemo. Nije ni važno da li je to malo ili veliko, važno je da postanemo svesni da treba da budemo srećni zbog toga. Često je u našim glavama bezznačajno da se radujemo činjenici da imamo gde da prespavamo, hranu, vodu, auto, telefon, PC,  čistu posteljinu… sve do momenta dok nas ne zadesi poplava. Ne treba dozvoliti da nam okolnosti nametnu činjenicu da treba biti zahvalan na svemu. OK je želeti više i tražiti bolje, ali budimo realni ni ono što trenutno imamo nije zanemarljivo.

Retko nas hvale = ne vredimo mnogo. Da li? To što nas ne hvale više je samo zato što nas ne poznaju bolje. Sa druge strane ljudi mnogo ređe razmišljaju o nama nego što se to nama čini. Drugi ljudi su zapravo isto tako željni pohvale, priznanja i žele da ih neko primeti, pohvali, podrži. Možda su toliko zauzeti da nemaju vremana da razmišljaju o nama i da nas hvale. Ali, kako reče Gandi “budi ti promena koju želiš da vidiš u svetu!” počni da hvališ ljude i postupke oko sebe… kada svako od nas to bude uradio svet će postati mnogo bolje mesto za život.

Neko drugi ima više priznanja. Da li je baš tako? Šta su priznanja? Izbroj svoja iznenadićeš se. Dopusti drugima da te upoznaju pa ćeš dobiti još mnogo novih.

Porazi nas pogađaju, pa smo skloni zanemarivanju pobede. Svaki poraz je sastavni deo pobede, šta ćemo rađe pamtiti stvar je naše odluke. Problemi su tu da nas nauče nečemu novom, da nas inspirišu da pokušamo drugačije i najčešće učine da pronađemo bolji i lakši način. Nama se samo čini da je u pitanju problem, a zapravo je samo jedan sjajan izazov. Posmatraj ga tako i čuda će se dogoditi. Nerealno je smatrati da će uvek sve ići kao po loju. Da nije kiše, cveće nikada ne bi bilo tako lepo i bujno. Budimo realni, možemo ga mi zalivati vodom iz česme ali pravi cvat i lepotu boja dobije tek nakon kiše. Dakle kad god naiđe bilo kakav problem pa čak i poraz zapravo je potrebno da mu se radujemo, a ne da očajavamo i klonemo duhom. Ali pobeda, uz niz poteškoća bude mnogo slađa!

SVE U SVEMU

Sve u svemu, situacija je takva kakva jeste, važno je da u svakom momentu budemo svesni toga gde se nalazimo. Da budemo ponosni na svoje uspehe, ali ne oholi i nadmeni, jer ma koliko bili uspešni mnogo toga ćemo još otkriti.

Veoma je važno da dobro upoznamo sebe! Na prvom mestu da budemo spremni kada nam ovo pitanje budu postavili prilikom sledećeg razgovora za posao, ali odgovor će nam mnogo značiti i u sledećim prilikama
– da ojačamo svoje samopouzdanje
– da kada naletimo na osobu koja će pokušati da nas omalovaži da imamo spreman gard
– da procenimo koja je naša trenutna pozicija, šta smo sve do sada uspeli da uradimo, ali i koje nas sve nove pobede očekuju
– da postanemo svesni činjenice koliko vredimo


Dakle, pre nego što nastavite dalje, posvetite ovom pitanju dovoljno vremena. Dobro upoznajte sebe. Tim pre što čitava priča na ovom sajtu kao i u mojim knjigama, biće vezana upravo za ovaj deo i meni je svakako najvažnije. Ovde ćemo naučiti sve, kako da se predstavimo poslodavcu, zatim kako da pronađemo osobu sa kojom ćemo deliti život i najvažnije kako da proživimo život tako da možemo svakoga dana iskreno reći “O da, život je zaista lep!” 

Pre nego što nastavimo dalje želim da upoznaš jednu osobu – sjajna je veruj mi!
šta čekaš… trk na ovaj link