Želela sam da budem profesor. Tačnije kada sam upoznala vaspitačicu – želela sam da budem vaspitačica. Upoznavši učitelja, poželela sam da budem učiteljica, čim sam saznala da postoje nastavnici idealno zanimanje mi je bilo nastavnica. 🙂 Cenite kasnije sam poželela da budem profesor, ni manje ni više nego matematike i da moji đaci obožavaju ovaj ne tako popularan predmet. Danas kada radim kao predavač i motivacioni trener znam da je to ono u čemu uživam i što me zaista čini srećnom. Veoma sam ponosna na svoje visoke ocene koje mi polaznici daju i raduje me činjenica da sam pomogla mnogima da spoznaju sebe, svoje kvalitete i da ih je energija sa kojom radim podstakla da učine velika dela. Škola radi upravo pod sloganom „Kad odlučite da naučite!“ i moram priznati da bolje nisam mogla da sanjam ni u najluđim snovima, jer dolaze upravo oni koji žele da nauče, a ne oni koji su primorani da predavanjima prisustvuju. Vidite nekad nas i sam život nagradi dakle – vredi sanjati!

Želela sam da se bavim naučno istraživačkim radom, da imam gomilu pronalazaka i da oko mene uvek bude hrpa papira. Pa recimo da mi sve sve donekle ostvarili, daleko sam još od Tesle, Ajnštajna, Pupina i ostalih, ali imam i ja svoje izume i uskoro ćete ih upoznati. Sa druge strane rad u štampariji mi je obezbedio da oko mene bude papira, doduše ne baš onako kako sam ja to videla u svojim maštarijama – da se na njima nalaze raznorazne formule, ali papir je papir… valjda se i to računa kao ostvarenje sna 🙂

Želela sam da mi posao bude blizu kuće, ma dajte da se ne lažemo, želela sam da mi posao bude u kući.Oduvek sam se divila tim čuvenim Amerikancima koji su svoje velike korporacije započeli u garaži, pa sam maštala o tome.Videla sam sebe kao Bil Gejtsa, Stiv Džobsa, Bendžamina Frenklina, Della (Majkl Dell)…Gle slučaja posao započeh upravo u garaži i posao mi je tačno tamo gde sam htela da bude – u bivšoj garaži koja je upravo u kući. Dakle snovi se ostvaruju nema sumnje 🙂

Želela sam da pišem knjige, jesam verovala da će biti u rangu Ive Andrića, ali ni ovaj moj priručnik „Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“ nije za bacanje. Možda neće dobiti Nobelovu nagradu (mada nikad se ne zna još uvek postoji nada – moje želje se često ostvaruju) ali verujem da će promeniti još mnogo života na bolje, jer neke jeste – zvali ljudi hvalili se 🙂 !!!

Želela sam još svašta nešto na primer volela bih da sam duhovita, tako da Vas ljubazno molim da kad god naletite na smajli razvučete osmeh od uva do uva. Ma slobodno se smejte grohotom… 🙂 Verujte mi da ćete me usrećiti! Hvala! Hvala! Divni ste!!! Ne samo to smeh je dobar i za Vas dakle slobodno, kad god imate priliku smejte se.