Recenzija Slađane Milošević
Akreditovani coach/mentor, trener, direktor Mobilis doo

Recenzija Zorana Matovića
Savetnik Direktora Nacionalne službe za zapošljavanje,
u penziji

Slađu sam upoznala 2008. godine. U to vreme je već počela da me zanima tema Coachinga i tada se ukazala prilika da pohađam predavanja na ovu temu u okviru programa koji je BSC organizovao. 

Kako moj suprug ne uživa u predavanjima prijavila sam samo sebe i obavestila ga da planiram da budem odsutna u tom periodu. Na moje veliko zaprepašćenje rekao je “Ako ideš ti idem i ja”. Bila sam zbunjena ali sam prijavila i njega. (Važno je naglasiti da su ovo ujedno i jedina predavanja koja je pohađao, ako izuzmemo neka moja kojima je morao da prisustvuje po službenoj dužnosti, dakle ne baš dobrovoljno)

O kako je to samo bilo divno. Nedelju dana, svako popodne šetali smo po parku, smejali se i uživali u šušketanju jesenjeg lišća pod našim nogama, zatim u predavanjima pa potom opet u šetnji kroz lišće.

Mnogo toga sam naučila, usvojila i prepisala od Slađe.

Ali priča ima sasvim drugu poentu.

Iste te zime, desila su se neke druge nepredviđene okolnosti. Dala sam otkaz, izgubila još jednu bebu, i trebalo je krenuti dalje. Dalje, u mom slučaju znači okupirati sebe obavezama kako ne bih previše razmišljala o onome što mi je život servirao.

Odluka je pala pokrećem sopstveni biznis. 

Već sam imala i napisanu knjigu i recenzenta. Moj drug, koga poznajem najduže (rodjeni smo u istoj ulici iste godine on u januaru ja u decembru) Jevđa A. Jevđević, pisac i publicista dobio je zadatak da moj rukopis odnese komšinici Goci Ilić, profesorki srpskog jezika, koja je radila lekturu teksta. 

Nisam se nadala da će je Jevđa pročitati. Nije to tema koja njega zanima, čak mu nisam ni ponudila da pogleda. Međutim na moju sreću jeste. Vratio se par sati kasnije i rekao “Snežo, ovo je fantastično!