Postoji neko, u mom životu
Sa kime želim dočekat’ stotu.
Naizgled obična, kosa, nos, uši…
Ali je razlika u njenoj dusi.
Sve ona voli, posebno psa
– Samo kod kuće kad nisam ja
E, tad su svi u drugom planu
Ostavlja majku, sestru i nanu.
Maza je prava k’o dete malo
Do češkanja joj je najviše stalo…
Stroge dijete i vežbe strašne
Samo da bude telo iz mašte…
Nije to zalud, stručić se javlja
Još malo samo i biće slavlja.
U svakom slučaju rečima golim
Nemogu reći kol’ko je volim.