PROBUDI NIKOLU TESLU U SEBI
Polaznicima seminara obavezno postavim sledeće pitanje:
Da li znate šta je Ajnštajn rekao novinarima kada su ga pitali:
„Kako izgleda biti najpametniji čovek na svetu“?
Veoma sam ponosna jer uvek u učionici postoji bar jedna osoba koja zna odgovor 🙂
Ajnštajn je tada odgovorio:
„Ne znam, pitajte Nikolu Teslu!”
ALI JA NISAM NIKOLA TESLA
Verujem da će vam prvo pasti na pamet, ali daj ja nisam Nikola Tesla, ja namam potencijala, to što je on uradio ja nikako neću moći, on je čovek sa druge planete, previše smo stari, previše smo mladi, situacija nije povoljna, uslovi nisu idealni, struja je već otkrivena…
koja od tebe može “stvoriti” Nikolu Teslu?
Ovde ću se pozvati na deo teksta objavljenog u knjizi Nikola Tesla “Moji izumi” (koju preporučujem kao obaveznu literaturu) gde je napisao nešto što nikako ne bi smelo da nam promakne:
“Prve godine na politehničkoj školi radni dan sam provodio ovako:
Ustajao sam u tri sata ujutro i radio do jedanaest časova uveče, preko cele godine, ne izuzimajući nijedan dan i subotom i nedeljom.
Pa vama je jasno da kada čovek, dovoljno zdrave pameti, radi tako on mora nešto i da postigne.”
Hej, gromada od čoveka poput Tesle, nam upravo daje najvažniju formulu koja provereno radi:
On ne tvrdi za sebe da ima natprirodne moći, ne kaže ni da ima talenta, ne kaže ni da je genije, ni da je najpametniji čovek na svetu. On kaže najveću mudrost koja će nam ikada biti potrebna u ostvarivanju bilo čega do čega nam je stalo:
Radi (ono što voliš), onoliko dugo koliko je potrebno i sigurno ćeš nešto i da postigneš!
Bilo ko, ko je uspeo u bilo čemu do čega mu je stalo, bilo koji naš heroj, bilo ko kome se divimo, potvrdiće nam upravo ovo: “Uspeli smo zato što smo bili istrajni i radili više nego što se od nas očekivalo!”
Radi (ono što voliš), onoliko dugo koliko je potrebno i sigurno ćeš nešto i da postigneš!
Ali da li je to baš tako lako?
Ako izaberemo dobar put i način – onda jeste!
ŠTA JE DOVOLJNO ZA POČETAK?
Svako od nas je rođen sa određenim talentom koju mu je poklonjen rođenjem. Dosta smo slični, ali svako od nas je poseban i jedinstven na svoj način. Svi smo rođenjem dobili određeni dar za misiju koju treba ispuniti. Naša obaveza i dužnost je da je otkrijemo i radimo na njoj.
Za početak, sasvim je dovoljno da otkrijemo svoje potencijale, radimo na njima i učinimo najviše što možemo u datom trenutku. Takođe je važno da u svakom momentu dajemo bar mrvicu više nego što se od nas očekuje i nastojimo da svakoga dana budemo samo za nijansu bolji. Ništa lakše!
Eh, da je tako lako mogao bi svako!
Prva i najveća prepreka na koju nailazimo je:
“Ih, ako treba da radim 20 sati, nije mi baš toliko neophodan taj uspeh”
RAZMISLI MALO!
Budimo iskreni, kada radimo ono što nas ne inspiriše ili nešto što ne volimo:
- Misli nam lutaju
- Mrzi nas da “to” radimo
- Mrzi nas da ustanemo
- Spava nam se
- Uvek je nešto drugo “preče”
Sa druge strane, setimo se kako nam je i kako se osećamo kada radimo nešto u čemu zaista uživamo, nešto što volimo i što nas pokreće:
- Vreme očas “proleti”
- Skoncentrisani smo na ono što radimo
- Dolazimo do interesantnih ideja
- Inspiracija dolazi sama, pronalazimo je u svemu
- Ne samo da nam je lako da učimo, već znanje kao da samo “ulazi u glavu”
- Presrećni smo jer upravo u tom trenutku mi postajemo pravi naučnik u “svojoj” oblasti
- Spavanje nam nije ni na kraj pameti
- Jedva čekamo novo jutro da nastavimo tamo gde smo stali
- Osmeh je na licu
- Radujemo se svakom trenutku
- Znate li šta je najzanimljivije? – Uvek nađemo i vreme i način da se tome posvetimo! Čak i pored previše obaveza.
Hej ima logike!
Pa ovo je sjajna ideja!
Da li ste se ikada zapitali zašto nas nešto
mrzi da radimo, a u nečemu uživamo?
Iskreno verujem da je priroda nepogrešiva! Ona tačno zna šta (joj) je potrebno i upravo to i stvori! Kako bismo drugačije objasnili situaciju da deca (čak i blizanci) iz iste porodice, koja imaju iste roditelje, sličnu DNK, iste uslove odrastanja… mogu da budu dijametralno različita.
Smatram da je upravo tu “caka”. Priroda je odlučila:
- Da nam nešto lako ide – da bismo se tome posvetili.
- Čak i nemamo neke talente (koje bismo možda želeli) – da ne bismo rasipali energiju na nešto što nije za nas
- Nešto nas “mrzi da radimo” – da bismo imali vremena upravo za ono što je naša “životna misija”.
- Imamo svoj, jasno zacrtan put, kojim bi trebalo da idemo – zato je svaki drugi pogrešan!
- Ono što nam predstavlja problem – jednostavno nije za nas.
- Dok ćemo u nekom poslu uživati – neki drugi će nas “užasavati”.
…
Na nama je da li ćemo “svoj put” prihvatiti i ići njime, ili se povesti za “gomilom” i pokušavati da radimo nešto što nam ne leži, samo kako bismo dobili “aplauz” okoline. Međutim, kada sledimo put nam nije namenjen, često nam upravo taj željeni “aplauz” izostane i onda gubimo samopouzdanje i samopoštovanje.
Kada radimo ono što nam je “predodređeno”, kao da nas nije briga da li će nas tapšati po leđima, jer je sama sreća koja nas ispunjava – dovoljna nagrada. Tada taj sjaj u očima i žar u srcu bude primećen od okoline i bivamo nagrađeni, iako nam sama nagrada više nije toliko bitna.
Nije potrebno raditi 20 sati, ali želim da istaknem da ćete i sami uočiti da 20 sati rada na nečemu do čega nam je stalo prođe za tren. Dok će nam i sat vremena na nekom “dosadnom poslu” delovati kao večnost.”
Legenda kaže:
Ajnštajn, je pokušavao da nagovori izvesnog biznismena da ga sponzoriše u projektu na kojem je radio. Bogati industrijalac mu je nezainteresovano odbrusio, verujući da će ga lako pokolebati i ne očekujući da blistavi um naučnika išta drugo drži u glavi osim nerazumljivih formula:
“Prijatelju ja tebe uopšte ne razumem, ali ako uspeš da mi jednostavno objasniš tu tvoju teoriju relativiteta – daću ti novac!”
Ajnštajn ju je pitko rastumačio:
“Jedan minut, sedenja na vreloj ringli, nam deluje kao večnost,
dok jedan sat u prostoriji sa prelepom devojkom proleti kao tren
– to je teorija relativiteta!”
Novac je dobio!
DOBRO I KAKO DA POSTANEM
NIKOLA TESLA?
E tu sam te čekala, vidiš da je moguće zato…
Pronađi svoju strast, svoju pasiju, svoj talenat, ono što te pokreće i inspiriše, ako nisi siguran/na šta je to uskoro sledi tekst upravo na ovu temu.
Zatim posveti dovoljno vremena za usavršavanje u toj oblasti i radi na tome.
Da te podsetim, NIkola Tesla je radio 20 sati dnevno, ne izuzimajući ni jedan dan i subotom i nedeljom.
OK možda je to previše, možda nam nije potrebna Nobelova nagrada, niti slava naučnika poput njega, ali ako se bilo kom poslu posvetimo istinski i dovoljno dugo i recimo odlučimo da u to uložimo svega sat, dva ili čak četiri sata dnevno, rezultati ne mogu izostati!
Verujte mi, a sam ekspreiment će pokazati, kada krenemo da radimo nešto što nas čini srećnim i što nas ispunjava, “teorija relativiteta” učini svoje, 4 sata će nam biti premalo, uživaćemo u svakom momentu i kad se “osvestimo” vidimo da je vreme proletelo kao tren, a da to nismo ni osetili. Ja sam eksperimentisala kod mene ovo savršeno deluje.
Šta će dati najbolje rezultate?
- Uči!
- Radi!
- Stvaraj!
- Posvećenost će sama doći – ako radiš ono što voliš, ovo sigurno neće biti teško
- Odvoj bar sat vremena dnevno da naučiš nešto novo u toj oblasti
- Pokušaj da naučeno primeniš u praksi
- Pokušaj da nađeš lepši, lakši, brži i bolji način da “to uradiš”
- Eksperimentiši
- Razvijaj svoju maštu
Znaš li šta je najbitnije?
Radeći ovako svakoga dana, budićemo se srećni!
Zar upravo to nije smisao života?
Jedva čekam da mi javiš rezultate tvog eksperimenta,
Da li je vreme proletelo?
Da li ste uživali?
Da li ste otkrili nešto novi i interesantno?
Beležite svoje uspehe, bićete kasnije zahvalni zbog toga.