Nije mi cilj da samo nađeš posao! To može svako, ali ti nisi svako!
Moj cilj je da nađeš onaj posao koji će te činiti srećnim!
Stoga ćemo ovde imati potpuno drugačiji pristup traženju posla!
Kako na radnom mestu provodimo najveći deo našeg vremena imamo puno pravo, ali i obavezu da uživamo na poslu, radimo ono što volimo i volimo ono što radimo.
OK znam da zvuči neverovatno, ali lakše je nego što mislite!
ALI ODAKLE JA U PRIČI KAKO DO POSLA?
Konkretno, nikada nisam imala problema sa pronalaženjem posla. Uvek sam bila zadovoljna primanjima i uslovima rada. Smatrala sam da je lako naći ljude koji bi radili i nikako mi nije bilo jasno kako to poslodavci ne mogu da nadju kadrove niti kako neko ne može da pronađe posao.
Elem, 2009. godine, sam se obrela u preduzetničkim vodama kada smo pokrenuli agenciju za marketing i edukaciju EMC. Primarna delatnost, koja donosi prihode je marketig. Kako su naši klijenti direktori i vlasnici preduzeća, od samog početka imamo direktnu saradnju najčešće sa njima.
Kroz neformalne razgovore, dok čekaju materijal ili dizajn često bi „zakukali“, na neke od zaposlenih, ili pitali da li imamo neko dobro dete da preporučimo. Noćna mora nastaje kada nikako ne uspevaju da pronađu kvalitetne odgovorne ljude, koji bi naučili posao i zadržali se tu dugo.
“Dođe bude tu kratko i ode… Neće da rade”, krenulo bi jadikovanje.
Pri tom ovde ne govorim o ljudima koji omalovažavaju svoje zaposlene, plaćaju ih ispod minimalca, izrabljuju, maltretiraju i slično.
Govorim o ozbiljnim vlasnicima firmi gde su plate sasvim solidne. Iskreno ovo me je malo začudilo. Bili smo na samom početku i nismo imali zaposlene, pa ni uvid kako je teško doći do kvalitetnih kadrova.
Takođe, imam dosta poznanika koji imaju problema sa zaposlenjem. Pritom ne samo da nailazim na ljude koji nemaju posao, već je dosta osoba koje nisu zadovoljne svojim radnim mestom i/ili nikako da se „skrase“ na jednom mestu kod nekog „normalnog“ poslodavca i često su nezadovoljni platom…
Ako tome pridodam komentare kojima smo zapljusnuti na društvenim mrežama i kroz medije, stvarnost postaje alarmantna. Izgleda kao tuga, čemer, jad!
SVE TO JE IZGLEDALO OVAKO
Ove kontradiktornosti bi zbunile svakoga. Svima je jasno da imate mnogo ljudi koji “kukaju” kako ne mogu da nađu posao. Ali odakle odjednom “kuknjava” poslodavaca da ne mogu da nađu zaposlene, kad eto toliko mnogo ljudi očekuje da ih neki poslodavac prihvati. Tja poslali su 365 CV-a i niko ih nije hteo?
Koliko ste samo puta čuli da je neko nekog tamo držao kratko onda otpustio i posle “tražio novu žrtvu”, ja sam bar 100 puta ovo čula. Ali odakle odjednom “jadikovanje” poslodavaca da im se kadrovi zadrže neko vreme i odu?
Potpuno me je sve ovo zbunilo. Ovo je privuklo moju pažnju. Došla sam do interesantnog otkrića koje je potpuno promenilo moje viđenje po pitanju zapošljavanja.
Postavlja se pitanje ko je ovde kriv?
Znate li šta je najinteresantnije
NIKO NIJE KRIV!
Zaposleni često ne razumeju šta se od njih traži. Što je sasvim logično jer nas nigde tokom školovanja ne uče šta treba da radimo i kako da primenimo znanje koje smo stekli. Tako da samo retki, oni sa naizgled prirodnim talentom, uspevaju da postanu dobri. Oni se duže zadržavaju na radnim mestima, vremenom napreduju i bivaju zadovoljni svojom platom.
Sa druge strane, poslodavci dosta toga podrazumevaju. Nekada zato što su to po njima stvari koje naizgled svi znaju, bilo da je loša komunikacija ili pak što su navikli na iskustvo dotadašnjih zaposlenih, pa očekuju da i novajlije isto to znaju. Nekad veruju da će i oni koji su tek došli biti brzi i okretni kao njihove iskusnije kolege… Šta god da je razlog često se propusti instrukcija na koji je način ispravno raditi. (na ovu temu više uskoro ovde)
Na žalost, često poslodavci raspišu oglas za posao tek kada “gori pod nogama”. Veliki broj, posebno u kriznom periodu nema vremena, a nekad ni “živaca” da ih “uči osnovama”. Tada naizgled postaju besni, arogantni, ljuti… U očima nekih zaposlenih, posebno ako oni nemaju iskustva u poslu, izazovu veliku traumu pa pomisle kako nikada neće naći normalan posao.
Zato se česo traži osoba sa iskustvom.
Ali šta je sa onima bez iskustva, kako da do njega dođu. Ne brinite ima leka i ovome svi su jednom bili početnici dakle niste usamljen slučaj, naći će se posao i za Vas.
Elem, kada sam sagledala obe strane i očekivanja i jednih i drugih došla sam do otkrića kako sve ovo funkcioniše. Zapravo poslodavci traže KVALITETNE ZAPOSLENE!
Znate li šta je najinteresantnije u čitavoj priči?
Biti KVALITETAN ZAPOSLENI uopšte nije teško. Ako znaš kako to postati…
Aha, u tom grmu leži zec, šta bi se dogodilo kada bismo naučili ljude kako se postaje KVALITETAN ZAPOSLENI?
Tada je krenulo moje istraživanje.
U sama ispitivanja su uključeni:
- poslodavaci malih i srednjih preduzeća.
- HR kadrovi
- Firme koje rade kao posrednici pri zapošljavanju.
- Zanimalo me je i šta rade “lovci na talente”.
- Uvršten je i Veliki broj pročitanih/preslušanih intervjua sa kadrovima koji odlučuju…
- Uspešni i njihove inspirativne priče.
- Kada bi neko doživeo neuspeh, pitala sam i proučavala šta su radili, gde su grešili i upijala svaki njihov savet.
- Zatim su na red došli i “srećno zaposleni”.
- Osobe koje su napredovale u karijeri, šta je to što njih čini posebnim (iz njihovog ugla).
- Pitali smo i poslodavace, šta je to što neke zaposlene čini kvalitetnim…
- Takođe me je zanimalo kako to rade druge zemlje… U čemu se oni razlikuju od nas po ovom pitanju…
- Naravno, veoma su korisna i iskustava na forumima, društvenim mrežama, časopisima…
- Ali i neke interesantne opaske iz filmova, serija, knjiga…
- Izvlačenje zaključaka iz autobiografija i biografija poznatih…
Šta god je imalo veze sa zaposlenjem i nastajanjem KVALITETNIH KADROVA, privuklo je moju pažnju.
U svakom slučaju i najmanja sitnica koja je mi se učinila interesantnom i važnom za postizanje što boljih rezultata bila je predmet mog interesovanja.
Nekako u isto vreme krenula je odlična saradnja sa Udruženjima (Kancelarijom za mlade, Udruženjem Mladih Menadžera, KG Polisom, AIESEC-om…) i neki od njih su planirali projekte sa motivacionim treninzima za mlade, pa smo održali niz predavanja na slične teme: “Jačanje samopouzdanje”, “Predstavljanje”, “Kako pronaći posao – ako ste osoba bez iskustva”, “Pisanje CV-a i motivacionog pisma”, “Kako do veće plate”...
Polaznici su bili prezadovoljni što su pokazale i odlične ocene u evaluacijama. To mi je dalo dodatni podstrek da sa ovom pričom i nastavim i organizovala sam opsežnija predavanja „Kako do posla“ (koja su trajala 30-ak časova).
Prvi pokusni zečići su bili moji dragi prijatelji koji su u tom trenutku imali problem sa pronalažejem posla.
Nisam ni znala šta da očekujem. Ali su me rezultati iznenadili!
Neki su uspevali su da pronađu posao već nakon par dana. Iskrena da budem, očekivala sam rezultate, ali ne baš tako dobre :).
Ono što me je posebno iznenadilo ja da je većini njih uspelo da samo nakon 3-6 meseci napreduju, dobiju povišicu ili pronađu bolje radno mesto! Veliki broj njih je vremenom pokrernuo sopstveni biznis.
OVO ME JE I ZAPANJILO I ODUŠEVILO. Shvatila sam da na tome treba raditi jer može biti od koristi mnogim ljudima.
ŠTA JE TO ŠTO JE DALO DOBRE REZULTATE?
Drugačiji pristup traženju posla!
Kako reče Koko Šanel „Ako želite ono što nikada niste imali, morate raditi ono što nikada niste radili“.
KAKO IZGLEDA KLASIČNO TRAŽENJE POSLA?
Po pravilu, pronađe se nekakav oglas za posao, kao po zakonu, obično se za to sazna u poslednjem trenutku. Onda se „sklepa“ nekakav CV, jer ga treba dostaviti. „Marfi” se potrudi da bude premalo vremena da ga čak i provere, a kamoli ponovno napišu. Ponekad izgleda ne samo neozbiljno već i nedovoljno motivisano. Često sa brojnim slovnim greškama, a ponegde se proturi i po koja gramatička. O „ošišanoj azbuci“ da ne govorim, ponekad i fotografija izgleda smešno i neozbljno…
Ili još jedna opcija iskopira se CV u 365 primeraka i razdeli okolo.
Rezultat najčešće bude, „pronašli su bolju priliku“, a Vi ste opet ostali bez posla.
Hajde da pokušamo nešto drugo!
Radićemo ono što nikada do sada nismo radili – Šta?
– Zaista ćemo tražiti posao, a nećemo deliti svoje CV-e okolo očekujući da će se neko „sažaliti“ i primiti nas.
UPOZNAJ SEBE!
Primarni cilj je Upoznati sebe! Čitava trećina knjige ali i predavanja je posvećena ovom delu i to ne bez razloga.
Po meni ovo je ubedljivo najvažnija lekcija koja je važnija od samog pisanja CV-a.
_________
Da li znate da ozbiljne firme ulažu i stotine hiljada € za dobru, kreativnu, reklamu i osmišljavanje kampanje…
I to SAMO za stvaranje ideje i dobre reklame. Potroše i bar još toliko novca za njeno emitovanje, objavljivaje i „dodvoravanje kupcu“…
Mislite li da je to bez razloga?
_________
– Šta uradite kada vidite ili čujete dobru reklamu?
Logično – kupite proizvod!
E sad da li ćete ga i dalje koristiti zavisi od kvaliteta, ali i nekih drugih faktora poput cene, usluge, vrednosti…
Isto je i sa Vama, Vaš dobro napisan CV može biti ulaznica i dobićete posao, ali da li ćete se tamo zadržati, zavisi isključivo od Vašeg rada i angažovanja. Ako ste kvalitetni, ostaćete na radnom mestu i ne samo to nego ćete vremenom napredovati ili pronaći bolji u toj ili možda nekoj sasvim drugoj branši. Ako samo imate dobar CV, verovatno će se dogoditi ono što je neminovno, ili ćete dobiti otkaz ili ćete dati otkaz.
Ali, dalek je put do pisanja CV-a
Da biste napisali dobar i kvalitetan CV koji će privući pažnju poslodavcu, važno je da dobro upoznate sebe!
Kad smo već tu, kod upoznavanja tako sjajne osobe, zašto ne iskoristiti priliku i uočiti šta je to što nas čini posebnim jedinstvenim i odrediti koja je naša svrha u životu.
Jedna od važnijih životnih potreba je život sa svrhom. Dobar način za samoostvarenje je da radimo ono što volimo, pokažemo svoje znanje i umeće i ako uspemo da na tom polju dostignemo svoj maksimum – smatramo da imamo ispunjen život sa svrhom.
Kada već otkrijemo svoje potencijale, možemo lakše da odredimo šta je to što bismo voleli da radimo. Šta bi nas činilo srećnim.
Nemojte zaboraviti:
ŠTA JE TO POSAO?
Ako mene pitate uopšteno šta je to posao rekla bih:
To je ono kada nas plaćaju da radimo ono što volimo
Ako me pak pitaš koji je najbolji posao rekla bih ti:
To je ono kada nas odlično plaćaju za nešto što bismo radili i besplatno
Tako ga i tražite!
Kada otkrijemo svoje talente, valja raditi na njima. Ne postoji osoba koja nema potencijala, mada postoje osobe koje ih nikada ne otkriju. Najbolji način da ih razvijamo je da se uhvatimo u koštac sa izazovima i pokušamo da nemoguće učinimo mogućim. Ništa bolje nego kroz posao. Zato je važno pronaći onaj, koji bi nas činio srećnim i dozvolio da iskažemo svoj pun potencijal!
Sada je vreme da proučimo koje su to firme gde bismo mogli da radimo, a onda odredimo nekoliko čiji se ciljevi i stavovi podudaraju sa našim vrednostima i pripremamo se da tu konkurišemo.
Da, da dobro ste pročitali. Od osobe koja je tumarala po raspisanim oglasima za posao, sada postajete osoba koja zapravo bira posao i da kako i samog poslodavca.
Nemojte čak ni pomisliti da je ovo nevažna sitnica, jer čim ste ovde, odvojili ste vreme da stignete do ove rečenice – imate pravo i privilegiju da budete srećni na svom radnom mestu. Zato je važno pažljivo odabrati poslodavca. Nužno je da znate kome poveravate jednu tako sjajnu osobu kao što ste Vi! Svakako najvažnije je da budete srećni i ispunjeni na svom radnom mestu.
Budimo realni, najveći deo dana provodimo upravo na poslu, stoga je naše pravo, ali i obaveza (prema sebi) da budemo srećni i zadovoljni na mestu gde radimo.
Nemoj da te brine ako ti ovo zvuči nerealno, moja dosadašnja iskustva kažu:
Polaznicima kažem da odaberu 3 zanimanja u kojima bi voleli da se okušaju. Pod jedan je ono što bi najviše voleli da rade, pod 2 je ono što bi voleli ako ne pronađu posao pod rednim brojem jedan, a 3 je ako bi jedno ni drugo ne uspe, ali opet smatraju da bi mogli da se pokažu i na tom poslu.
Ono što me oduševljava, je da ni jedna osoba (koja mi je javila rezultate) nije prešla na zanimanje pod rednim brojem 2.
Svi su se zaposlili u onom zanimanju koje su stavili pod redni broj 1. Zašto bi tvoji rezultati bili drugačiji?
E, tek sada je vreme da napišete CV i motivaciono pismo!
Kada ste odlično upoznali sebe, lako je da istaknete sve ono u čemu ste vešti. Lako će Vam biti i da napišete sva iskustva (čak i ako nemate ni dan radnog staža). Lako ćete se predstaviti u najboljem svetlu i Vaš CV i motivaciono pismo će jednostavno zasijati u moru CV-a. Blistaćete na razgovoru za posao i upravo taj posao će postati Vaš!
Ali tu nije kraj moje priče, jer su dosadašnja iskustva pokazala da i od dobrog može bolje!
Sada sledi deo kako postati nezamenljiv, kako napredovati u karijeri, kako stići do povišice, boljeg radnog mesta i kako postati meta lovaca na talente…
Ali šta ako se ne uklapaš u standardne kalupe, ne voliš fiksno radno vreme i nema firme koja bi zadovoljila tvoje kriterijume ili imaš problem sa autoritetima?
Ništa zato, sigurno ste ovde da biste promenili svet!
Kada nema prilike stvorimo je sami!
Možda ste “rođeni” za pokretanje sopstvenog biznisa, stvaranje novih uslova rada, ili ideje koja čeka svoj trenutak da izroni na površinu.
Jedno je sigurno na ovaj svet smo došli sa posebnim razlogom i naša “obaveza” je da otkrijemo svoju svrhu, radimo na njoj i ostavimo trag iza sebe!
DA LI TREBA DA MI VERUJEŠ?
Generalno ne treba nikome da verujete osim sebi. Sve podatke i informacije koje dobijete, posebno putem interneta, treba prihvatati sa određenom dozom rezerve i pažljivo proveriti.
Ali ono što ja obećavam je da ću se potruditi da svaka informacija koju stavim ovde bude proverena iz više izvora i da ti ni jedna ne može nauditi.
Pričaću ti redovno:
– uči, radi na sebi svakoga dana
– težite ka tome da budete najbolji, najbolja verzija sebe u datom trenutku
– daj uvek sve od sebe i mrvicu više…
– otkrij svoje kvalitete i potencijale i radi na njima…
Inače je sama tema poprilično apstraktna. Ono što “deluje” kod određenih poslodavaca drugima neće biti interesantno.
Primera radi, jedna bezazlena opaska na koju naleteh pre neki dan.
Svaki moj mail (kao i većina mailova koje ja primam) počinje sa Poštovani/a… (pa ime). U mnogim tekstovima pa i bontonu savet je da poslovnu prepisku treba početi sa Poštovani/a. Čak i od mene biste dobili isti savet kad pišete pismo budućem poslodavcu napišite Portovani/a…
Ali pre par dana naleteh na klip u kojem osoba otvoreno reče: “Meni kada stigne mail, a u njemu piše Poštovani/a…, ja ga odmah izbrišem i ne čitam dalje”. Dakle i jedna naizgled bezznačajna sitnica može imati loše rezultate.
Ovo ne znači da nikada više ni jedan svoj mail ili poslovno pismo ne treba da počnete sa Poštovani/a, samo zato što jedna osoba takav mail odmah briše, već da prethodno proučite poslodavca i ako se ispostavi da je u nekom klipu on/a ovo rekla mail započnete onako kako bi oni to želeli.
Sa druge strane svi saveti koje budem davala su iskreno dobronamerni sa moje strane. Budimo realni, lako je kukati, mogu i ja da nadjem 1001 zamerku svemu i svačemu, ali od žalopojki nema mnogo vajde. Nisu svi poslodavci zlatni, ali to nikako ne znači da su svi od reda loši. To bi bilo isto kao kada bi vas neka devojka ili dečko povredili, a vi kažete “ljubav ne postoji” i odlučite da se nikada više ne zaljubite. Loša je plata – ali na tom mestu – traži drugi posao. Izuzetak ne potvrdjuje pravilo. Nije ovo matematika pa formula važi samo ako važi za sve slučajeve. Ima loših poslodavaca, to stoji, ali što biste radili kod njih. Vidite da Vam tu ne odgovara, tražite drugi posao.
Želim da te pokrenem, da veruješ u sebe i svoje potencijale – to mi je cilj. Volela bih da radite na sebi, da radite ono što volite, da otkrijete svoju životnu svrhu, da učite, usavršavate se, postajete bolji i pametniji, snalažljiviji, da tražite rešenje umesto izgovora. Najlakše je reći nema posla, plata je mala, poslodavci su nekorektni… Kada nema prilike stvorite je sami!
I za kraj zapamti samo jedno:
NE POSTAVLJA SE PITANJE KOLIKO TI VREDIŠ,
VEĆ KOLIKO TI VREDIŠ TOM POSLODAVCU!